Добрица Веселиновић: Ја данас жалим за срећнијом будућношћу која никако да стигне

Добрица Веселиновић огласио се на Твитеру (Икс-у) поводом трагичних догађаја на северу КиМ и Дана жалости у Србији и Републици Српској.

Саопштење преносимо у целости:

Данас је још један дан жалости у Србији. Не знам и не разумем зашто други жале. Ја данас жалим за срећнијом будућношћу која никако да стигне.

Жалим све нас који смо остали овде. Тужан сам јер гледам и сву нашу децу, која скоро па немају шансе да изађу из круга мржње, насиља и константног дана мрмота који су створили око прошлости, ратова, Косова.

Да се не лажемо, ту шансу ни ми нисмо имали.

Жалим над свима чију младост деценијама жртвују зарад одржавања заблуда и митова.  Жалим све оне младе, јаке, паметне, а сада мртве, који су тамо неки професори, ратни хушкачи и радикали и социјалисти навукли да их полушају када кажу "Погини". Оне који су погинули. Оне који ће тек гинути.

И да, гнушам се оних који после свега тога оперу туђу крв са својих дланова и уселе се у нове, државне станове. Све оне који без гриже савести уђу у службене аутомобиле и своју децу пошаљу да студирају и живе по Швајцарскама и Америкама. Јер знате тамо је ипак боље образовање. Чистији је ваздух. Здравије је.

Овде је насиље.

А у недељу се на сликама, на снимцима са Косова показало да је та количина насиља и оружја која нас окружује невероватна. Видели смо то и раније у Босни, Хрватској, Косову. У Рибникару, Младеновцу, на улицама Београда... Треба још да набрајам?

Сви све знамо. И све је јасно.

Оно што можда показује размере моралне кризе, губитка било каквог компаса било је то да се екипа у недељу крила у манастиру. Имамо ли још увек нешто свето? Нешто у шта стварно верујемо?

Danas je još jedan dan žalosti u Srbiji.
Ne znam i ne razumem zašto drugi žale.
Ja danas žalim za srećnijom budućnošću koja nikako da stigne.

Žalim sve nas koji smo ostali ovde.
Tužan sam jer gledam i svu našu decu, koja skoro pa nemaju šanse da izađu iz kruga mržnje, nasilja i…

— Dobrica Veselinović (@dobrinacelnik) September 27, 2023

Па који је то конфликт који мислимо да ће се у влажним шумама Косова решити зољама и бомбама? Рушењем мира у цркавама и џамијама?

Зар ништа нисмо научили ових деценија? И како мислимо да се то што желимо некоме зло неће нама вратити као бумеранг.

А вратиће се као трагедија онима који су најмање то заслужили.

Ја данас нећу да жалим што је смрт дошла по своје. Нећу да окрећем главу. Нећу да се правим да је нормално што се дан жалости због масовних убистава у Београду или короне не помера, а сада ипак померамо утакмице јер је дан жалости инстант проглашен. Иако жалимо нешто, а да заправо нико не зна шта. Нити знамо кога жалимо.

Можда у ствари жалимо сами себе.

Ја то не желим.

Желим да се радујем јер смо створили живот. Хоћу да Србија 2030 буде земља у којој живимо у миру, земља у којој смо срећни.

И ми и наша деца.

(НСПМ)