субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дмитриј Медведев: Незапосленост највећи проблем Русије
Хроника

Дмитриј Медведев: Незапосленост највећи проблем Русије

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 11. октобар 2009.

Руски председник Дмитриј Медведев изјавио је у интервјуу за руску националну телевизију, да незапосленост и велика зависност од извоза енергената остају и даље велики изазови за привреду његове земље која би требало, према његовој оцени, потпуно да се трансформише у наредних десет до 15 година.

"Незапосленост је највећи проблем који морамо савладати", рекао је Медведев.

Руска стопа незапослености се у августу смањила на најнижи ниво за осам месеци - на 8,1 одсто, или 6,2 милиона људи. Међутим, број незапослених у марту је био знатно већи, јер је тада 10,2 процента од укупно расположиве радне снаге било на бироима, преноси из Москве агенција Ројтерс.

Коментаришући најновије податке о паду незапослености, Медведев је упозорио, да је још увек рано тврдити како је тај проблем решен.

"Ми ћемо промовисати економски раст и пружићемо прилику нашим индустријским предузећима за развој, али најважније задржати контролу над незапосленошћу", рекао је Медведев.

Објашњавајући негативне ефекте глобалне привредне кризе на руску економију, Медведев је навео да је рубља у протеклом раздобљу изгубила око трећину раније вредности у процесу "постепене девалвације" и да су девизне резерве земље, које су у истом раздобљу опале такође за трећину, сада стабилне.

Русија тренутно има девизне резерве "тешке" око 411 милијарди долара, наводи се у најновијем извештају централне банке.

"Мислим да онда када значајан део наших прихода буде остварен, не на рачун енергетских сировина, већ неких других производа, у размери од најмање 30 до 40 одсто, тада ћемо моћи да кажемо да већ живимо у другој земљи и другој економији", рекао је Медведев.

Министарство финансија Русије процењује да би таква промена могла да се догоди раније него што то Медведев очекује, јер предвиђа да би приходи земље који не потичу од енергетског сектора могли идуће године да се увећају на 54 одсто вредности целокупног буџета Русије.

Подаци руске царине показују да је у периоду јануар - август ове године извоз енергената обухватио око 40 процената свих експортних прихода земље.

Медведев је оценио да Русија "није веома богата земља" која се суочава и са неприхватљиво високим степеном сиромаштва.

Руски председник је обећао да ће социјална потрошња у Русији наставити да расте упоредо са степеном опоравка њене економије.

Упркос текућој економској кризи руски буџет ће бити "социјално орјентисан", обећао је Медведев и истовремено најавио наставак битке за смањење инфлације на пет до седам одсто годишње.

Руска инфлација сада се је на нивоу од 11 до 12 одсто годишње, а најновији пад потрошачких цена забележен током минула два месеца је, према речима Медведева, више последица глобалног привредног успоравања, а мање владиних антикризних мера.

Медведев је подсетио на свој недавно објављени програмски чланак "Напред Русијо", у коме је концизно набројао основне приоритете у економском развоју земље до краја ове и током наредне две деценије.

У том тексту Медведев је указао да се Русија у наредним годинама мора усмерити, првенствено, на развој информатичке делатности, подизање нивоа енергетске ефикасности, даље побољшање у мирном коришћењу нуклеарне енергије, као и убрзани развој високих технологија и истраживање космоса да би у потпуности постигла дугорочне циљеве привредног развоја.

Русија ће, иначе, ове године, према процени федералне владе, остварити пад економске активности од осам до осам и по одсто, што је приближно на нивоу који предвиђају и стручњаци ММФ-а и Светске банке.

ММФ за идућу годину прогнозира благ успон руске економије.

Русија је у периоду 2000-2008. године имала висок раст економије, у просеку од седам до седам и по одсто годишње, захваљујући рекордно високим ценама нафте и других енергетских сировина.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер