уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дмитриј Медведев: Морао сам да дам оставку да бих Путину обезбедио могућност ажурирања политичког система без обзира на фактор владе
Хроника

Дмитриј Медведев: Морао сам да дам оставку да бих Путину обезбедио могућност ажурирања политичког система без обзира на фактор владе

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 19. јануар 2020.

Бивши премијер Русије Дмитриј Медведев објаснио је зашто је донета одлука о оставци владе. Он је навео да се то десило због потребе да се председнику обезбеди могућност разматрања и доношења одлука у оквиру ажурирања политичког система, без обзира на неке друге факторе, укључујући фактор владе, као и у контексту трајања актуелног састава кабинета.

„Што се тиче питања зашто, истаћи ћу два момента. Прво и основно, што сам рекао када смо се састали са председником после његовог обраћања 15. јануара ове године, да су у обраћању истакнути толико амбициозни задаци за ревидирање политичког система, у извесној мери, чак и промена баланса снага у земљи, то се односи и на Владу и на парламент, делимично и на председника и правосудни систем. Да би се донеле све ове одлуке, председник мора бити апсолутно слободан да их разматра и доноси, не узимајући у обзир никакве друге факторе, укључујући и фактор владе“, објаснио је Медведев у интервјуу за „Први канал“, одговарајући на питање како и зашто је донета одлука о оставци.

Медведев је истакао да су две владе које је предводио трајале готово осам година.

„То је огроман период (Медведев је био премијер од 2012. до 2020). У новијој историји Русије ово се десило први пут. Ушао сам, да тако кажем, у историју и совјетског периода, па чак и царства, али искрено речено, нико се није бавио тим питањима тако дуго“, рекао је бивши премијер.

Медведев је истакао да је, све у свему, задовољан радом Владе, узимајући у обзир кризу и санкције.

Бивши премијер је истакао да је кључни задатак нове владе на челу са Михаилом Мишустином раст реалних прихода грађана.

С тим у вези, он је поменуо први талас светске финансијске кризе, када су нагло пале цене енергената, што је, „наравно, одмах погодило буџет и многе програме“. Бивши премијер је истакао да су након поновног уједињења Крима са Русијом уследиле санкције, које су „прилично болно погодиле економију“, а влада је почела да се бави темом замене увоза, „јер је читав низ производа одсечен од Русије“.

„С друге стране, полагали смо наде у замену многих врста робе, хране на нашим полицама, на полицама продавница и једноставно у стварање нових руских производа и робе. То је такође био врло озбиљан и велики посао“, нагласио је Медведев.

Према његовом мишљењу, према оставци владе се треба односити апсолутно спокојно.

„У томе нема ништа необично. То се дешава у целом свету, дешава се и у нашој земљи. Можда то последњих година није било баш уобичајено, али свеједно, то је сасвим обичан догађај“, сматра Медведев.

„А када је председник предложио да будем заменик председника Савета безбедности Русије, а председник по Уставу председава (Саветом безбедности), наравно да сам се сложио, јер ми се чини да је то важан и неопходан посао“, оценио је Медведев.

Он је напоменуо да Савет безбедности припрема „најважније одлуке у области безбедности, обезбеђивања суверенитета земље за председника“.

Оставка руске владе

Влада Русије и премијер Дмитриј Медведев 15. јануара су најавили да подносе оставку, након обраћања председника Путина Савезној скупштини, у којој је он изнео низ фундаменталних измена Устава: тако је Владимир Путин предложио да Државна дума добије право не само да разматра, већ и да одобрава кандидатуру премијера. Неколико сати касније, председник је предложио да на челу кабинета Владе буде Михаил Мишустин.

Следећег дана парламент је одобрио Мишустина као премијера. За његову кандидатура је гласало 383 посланика, против није био нико, а уздржао се 41 посланик.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер