Đukić-Dejanović: Da ne bude samo 126 poslanika za rezoluciju o Srebrenici

Neizvesno je da li će se rezolucija o Srebrenici naći u parlamentu pre prvog marta, a oprečne su i informacije o tome ko piše rezoluciju.

Spekulacije da na njoj uveliko radi ekspertski tim Ministarstva spoljnih poslova, iz te institucije demantuju.

Demokratska stranka poručuje da će pisanje početi nakon konsultacija koje predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović najavljuje za iduću nedelju, dok neke opozicione partije veruju da će ih pozvati tek kada tekst već bude gotov.

Đukić-Dejanović je ocenila da nije cilj usvojiti rezoluciju tesnom većinom, veruje da svaka poslanička grupa već ima svoj tekst rezolucije, a za iduću nedelju najavljuje sastanak njihovih šefova.

Đukić-Dejanović rekla je da je "izvesno da se tim pitanjem bave poslanici različitih poslaničkih grupa".

"Vrlo je verovatno da će doći do pokušaja da se usaglase ti tekstovi jer nama u krajnjem predstoji glasanje o tekstu rezolucije i naravno da je jako važno da to ne bude samo 126 poslanika", rekla je Đukić-Dejanović.

Iz Demokratske stranke su poručili da su mistifikacije o deklaraciji nepotrebne. Iako to opozicija osporava, tvrde da su do sada vođeni politički razgovori o principima i načelima rezolucija, i o tome šta bi u njima trebalo da piše.

Funkcioner DS-a Jelena Trivan rekla je da je za rezoluciju potreban širi konsenzus.

"U tom smislu želimo da imamo za partnere i poslanike opozicije, pa ništa ne želimo da radimo u tajnosti, nego u dogovoru sa njima. Zbog toga je i predviđeno da u narednoj nedelji sednemo svi za sto i krenemo u izradu teksta", poručila je Jelena Trivan.

Iz LDP-a poručuju da im se ne dopada atmosfera koja vlada zbog rezolucije.

"Ovo je jedna buvlja pijaca, jedno politikanstvo, mi smatramo da treba što pre da se vratimo suštini, a to je da osudimo genocid u Srebrenici kako zbog žrtava, jer žrtve traže pravdu, tako i zbog budućih generacija, naših budućih generacija kojima bi trebalo da mi savremenici Srebrenice skinemo taj teret zločina", rekao je Zoran Ostojić iz LDP-a.

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić ne veruje da će opozicija učestvovati u pisanju inicijalnog teksta, već da će biti pozvana tek kada konačna verzija rezolucije bude gotova. Ipak, ne želi da govori o terminu koji bi bio prihvatljiv za naprednjake.

"Voleo bih da vidim kompletan tekst od prve do poslednje reči, da bih mogao da se izjasnim", rekao je lider naprednjaka.

"Nije valjda da se ta deklaracija donosi zbog jedne reči, nije valjda ta reč bitna za celu deklaraciju", zapitao je prvi čovek SNS-a.

DSS i radikali, međutim, unapred isključuju svaku mogućnost da podrže posebnu rezoluciju o Srebrenici, bez obzira na termin, koji bi u njoj bio upotrebljen. DSS je juče u zvaničnu proceduru vratio svoj predlog rezolucije, koji je sličan onom iz 2005. godine.

"Svi znaju stav javnosti oko predloga za Rezoluciju o Srebrenici, da je to bespotrebno besmisleno i nametnuto, i znaju stav da ukoliko je potrebno usvojiti Rezoluciju ona mora biti jedinstvena za sve zločine koji su se odigrali na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je funkcioner DSS-a Slobodan Samardžić.

Samardžić je dodao da "zbog toga nisu ni zvali nikog iz DSS-a.

Nemanja Šarović je rekao da Srpska radikalna stranka osuđuje sve zločine, ali da sada ne treba donositi "nikakvu rezoluciju jer se ona donosi pod pritiskom međunarodne zajednice".

Iako se još ne zna termin kojim će biti nazvani događaji u Srebrenici iz jula 1995. godine, zna se da će on biti graničnik oko kojeg će se lomiti podrška rezoluciji.

Dok predsednica parlamenta smatra da je adekvatan termin zločin, LDP poručuje da je neophodno iskoristiti formulaciju Međunarodnog suda pravde u sporu Bih protiv SRJ.

U presudi MSP-a piše da je na području Srebrenice počinjen genocid i da je Srbija odgovorna što on nije sprečen, ali da ga nije direktno izvršila, preko svojih organa niti ljudi pod njenom kontrolom.

Iako je u više navrata najavljivano da će rezolucija biti tema prvog skupštinskog zasedanja u februaru, u parlamentu kažu da je verovatnije da će se na dnevnom redu naći do 1 marta, jer je za to neophodno da inicijativu pokrene ili 84 poslanika ili Vlada.

(RTS)