понедељак, 15. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Више од три четвртине грађана Црне Горе противи се увођењу санкција према руским медијима, а свега десетак посто их подржава. Када је о другим санкцијама реч, противљење је у односу 70:20
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Више од три четвртине грађана Црне Горе противи се увођењу санкција према руским медијима, а свега десетак посто их подржава. Када је о другим санкцијама реч, противљење је у односу 70:20

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 10. јул 2024.

 У данима када је власт у Подгорици доносила одлуку о забрани руских медија у Црној Гори, завршено је најновије истраживање „Нове српске политичке мисли“ које је показало да се увођењу санкција противи апсолутна већина грађана - 70 одсто испитаника. Још је више грађана који се противе забрани руских медија, открива Спутњик.

Влада Црне Горе донела је уредбу по којој се забрањује рад и свака врста деловања и пласирања информација са руских медија. На списку од 20 забрањених канала, портала и медијских кућа, нашли су се и Спутњик и РТ Балкан.

„Нова српска политичка мисао“ спроводи различита истраживања јавног мњења и у Црној Гори, а од почетка сукоба у Украјини црногорска јавност више пута се изјашњавала по питању увођења санкција Русији, у склопу којих је и забрана рада њених медија. Бројке најновијег истраживања показују да се три четвртине, односно 76,3 одсто грађана Црне Горе противи медијској забрани рада, док је свега „десетак“ одсто подржава.

Аналитичар и главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић рекао је за Спутњик да је по свим истраживањима јавног мњења, а не само оног које он спроводи, став грађана Црне Горе према санкцијама свих врста Русији, па и медијским, као и читавом украјинско-руском сукобу прилично амбивалентан. Оно што се примећује, каже он, јесте то да је став народа понекад чак и изразито супротстављен главном току црногорске политике коју су водиле како претходне, тако и актуелна Влада.

Црногорци против цензуре

Питање у анкети гласило је „Да ли подржавате да се и у Црној Гори примењује пракса гашења руских медија, као што се то ради на Западу“. Ту је резултат још негативнији и по црногорску власт и по западне пропагандне центре, објашњава наш саговорник, јер показује да још мањи проценат грађана Црне Горе подржава санкционисање руских медија, него што подржава генерално и начелно санкције.

Санкционисање руских медија подржава свега 13 одсто грађана. У неком истраживању то буде 10, некада и мање од 10 одсто. Истовремено се директно и експлицитно противи санкцијама руских медија чак 76,3 одсто грађана Црне Горе. Практично, три четвртине грађана противи се забрани руских медија. У истраживању од зимус гашење руских медија подржава 7,8 одсто народа, док се 78,4 противи

Санкционисање руских медија подржава свега 13 одсто грађана. У неком истраживању то буде 10, некада и мање од 10 одсто. Истовремено се директно и експлицитно противи санкцијама руских медија чак 76,3 одсто грађана Црне Горе. Практично, три четвртине грађана противи се забрани руских медија. У истраживању од зимус гашење руских медија подржава 7,8 одсто народа, док се 78,4 противи.

Утицај и удео руских медија на црногорском медијском простору Вукадиновић описује као, најблаже речено, скроман. Не може се рећи да је Црна Гора била изложена некаквом информативном притиску у смислу доминације медија јер су руски медији, како Вукадиновић каже, били само капи у мору супротног, доминантног и већинског медијског наратива Црне Горе, који је у готово апсурдним, апсолутно већинским процентима, прозападни и проевропски. Упркос томе, каже он, расположење грађана Црне Горе је скоро па дијаметрално супротно.

И неистомишљеници имају право на реч

Иако се у огромном броју противе цензури, односно забрани руских медија, Вукадиновић не очекује било какве протесте против овакве одлуке црногорске Владе, јер су у Црној Гори, као и у добром делу читаве Европе, на делу различите стратегије анестезирања јавности и пацификације јавног мњења. Ово, појашњава Спутњиков саговорник, укључује и оне такозване „старе демократије“ по западу Европе.

Мислим да је свима јасно да ово не кореспондира са апсолутном већином црногорске јавности и да је то врло могуће и разлог што су ову одлуку покушали да гурну под страну и под тепих са одлагањем њеног обелодањивања, рекао је Вукадиновић.

Не очекујем неке јавне и претеране манифестације незадовољства народа Црне Горе због ове одлуке, али очигледно да је и сама црногорска власт свесна да је ова мера, благо речено, супротна расположењу црногорске јавности. Мислим да је свима јасно да ово не кореспондира са апсолутном већином црногорске јавности и да је то врло могуће и разлог што су ову одлуку покушали да гурну под страну и под тепих са одлагањем њеног обелодањивања, рекао је Вукадиновић.

Једна од занимљивости анкете коју је НСПМ спровео јесте та да се показало да неистомишљеници не позивају на укидање слободе говора својих ривала.

Део испитаника би писао како се не слаже са руском политиком, како не подржава рат у Украјини, али не подржавају ни забрану руских медија. На такве одговоре смо често наилазили, па чак и од стране припадника, симпатизера или гласача овог ДПС политичког блока, закључио је Вукадиновић.

По најновијем истраживању, на директно питање о кривцу за рат у Украјини, 11,7 одсто пунолетних грађана Црне Горе криви Русију, 4 одсто криви Украјину, а 53,3 одсто криви САД и НАТО. Када је реч о увођењу санкција, 18,3 одсто грађана подржава санкције Русији, док се томе противи 69,7 одсто народа

Ко је крив за рат?

Од почетка рата у Украјини, каже он, расположење црногорске јавности било је много сличније расположењу јавности у Србији, а то није одговарало политици и реторици црногорских власти. То се није показало само у једном случају и истраживању, већ приликом сваког испитивања.

Примећујемо да је Влада Црне Горе малтене шампион или бар у првим редовима када је реч о њеној спремности и ревности у увођењу санкција према Русији. Некад су то симболичке, најчешће козметичке санкције, бар када говоримо о њиховом домету, али је политички гледано јако стало властима у Подгорици, али и Вашингтону и Бриселу да Црна Гора буде у првим редовима када се иде против Русије. Разлог томе је што имају на уму прошлост, традицију и историју руско-црногорских односа, рекао је Вукадиновић за Спутњик.

По најновијем истраживању, на директно питање о кривцу за рат у Украјини, 11,7 одсто пунолетних грађана Црне Горе криви Русију, 4 одсто криви Украјину, а 53,3 одсто криви САД и НАТО. Када је реч о увођењу санкција, 18,3 одсто грађана подржава санкције Русији, док се томе противи 69,7 одсто народа.

(Спутњик)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер