Đorđe Vukadinović: Mislim da Vučić više neće moći da vlada tako samouvereno i bahato kao do sada; Skupština nam je potrebna – ja sam ga prvi nazvao Kaligulom i Neronom upravo sa skupštinske govornice

Nenad Kulačin: Sa nama je Đorđe Vukadinović, koliko su za vas iznenađenje ovi rezultati sa ponovljenih izbora na 8 biračkih mesta?

Đorđe Vukadinović: Ja sam bio na nekom sastanku i čuo vest da se "Vučić obraća naciji". Sad, kada se obraća predsednik, premijer, još malo pa i patrijarh itd. kad se tako najavi obraćanje naciji čovek očekuje ili neku objavu rata ili najavu neke planetarne kataklizme. Kad ono, on objavljuje rezultate ponovljenih izbora na 8 biračkih mesta, za koje skoro niko i ne zna da se održavaju, pa čak ni ljudi na tim biračkim mestima. Objavio je svoj "trijumfalni uspeh", a ''zaboravio'' reći da je na te ponovljene izbore izašlo oko 35% glasača. Pre bi to drugo moglo da bude vest. Ali i to je pokazatelj stanja medijske scene u Srbiji, kao i ni malo slučajno obraćanje Predsednika-premijera  naciji sa Pinka i iz sedišta SNS-a.

Marko Vidojković: Mene zanima da Đorđe prokomentariše da li su i u kojoj meri izbori pokradeni?

Đorđe Vukadinović: Izbori su svakako bili nefer i nedemokratski, a koliko su bili pokradeni to zavisi od toga šta smatramo krađom. Jer postoji krađa na biračkom mestu ali postoji i krađa putem medijske manipulacije kada većem delu Srbije uskratite pravo na elemantarne informacije o tome šta se dešava u zemlji i svetu. Bilo je naravno muljanja i na biračkim mestima ali ne toliko da se problematizuje to da je on dobio najviše glasova. Moguće je da bi on dobio najviše glasova i da je kampanja bila poštenija i tada ne bi bilo osnova za ove proteste, odnosno bilo bi manje osnova da je on bio dovoljno pametan i da je pustio makar privid neke ravnopravnosti. Uvek vlast ima određeni popust i protekciju u medijima. Ali ovo je bilo baš ekstremno i preterano. Pa tako on u vestima prvo pola sata kao premijer ''otvara'' neku već otvorenu fabriku ili put, a zatim kao kandidat drži miting u istom tom mestu. To se donekle dešavalo i ranije, međutim, mi sada imamo situaciju da je prisustvo Vučića na pojedinim najgledanijim televizijama sa nacionalnom frekvencijom išli i do 95% ili 99%.

I kada se sve to uzme u obzir opozicija uopšte nije tako loše prošla. Pogledajte, čak i u centru Beograda, devojka koja je bila posmatrač ispred DJB u Batajnici opisuje kako je samo na njenom biračkom mestu za SNS izbrojano 99 glasova više. Sada, možete misliti kako to izgleda u manjim mestima kada je tako u Beogradu. Na to je otišlo do 5% glasova. Plus što opozicija nije imala jednog kandidata, jer drugačije je kada bi bio jedan kandidat koji je imao do 35% nego ovako kao sada kada imaju tri sa oko 5-10-15% podrške. Takođe, ono što se tu prećutkuje je da je uz sve te mućke i medijske manipulacije koalicija koja je podržala Vučića imala jedno 5-6% manje nego na parlamentarnim izborima. A u Beogradu pogotovo, on iz godine u godinu gubi i do 7% glasova u Beogradu. Na parlamentarnim izborima 2014. SNS zajedno sa SPS ima čak 57 odsto dok na parlamentarnim izborima prošle godine zajedno imaju 50%. A sada, na ovim predsedničkim izborima, Vučić, kao zajednički kandidat i jednih i drugih osvaja 43%. I verujem da će on imati velikih problema da ''izbunari'' Beograd kada budu lokalni izbori.

Marko Vidojković: Priča se da će Vučić izvući nekog aduta za izbore za gradonačelnika Beograda.

Đorđe Vukadinović: Numerički gledano, Vučić bi morao da izgubi izbore u Beogradu. I on to zna (procenti, kampanje i manipulacije su jedino što zna i u šta se dobro razume) i svetan je da mora pronaći nekog džokera. On da digne svoj rejting u Beogradu ne može, naročito nakon ovih protesta, i zato će mu trebati neki trojanac među opozicijom. Znajući našu opoziciju verujem da mu neće biti problem da nađe nekog takvog. Isto kao što će verovatno gledati da pronađe nekog glumca, sportistu ili akademika da ga isturi da ide ispred SNS. Realno govoreći, na ovim izborima opozicija nije mogla da dobije Vučića, mogla je samo da ga smanji, što je donekle i učinila. Ali Beograd se može osvojiti, ako bude iole pameti.

Nenad Kulačin: Koliko je nama nedostajalo glasova da bi smo došli do drugo kruga?

Đorđe Vukadinović: Ja sam o i tome pisao pre izbora, pa su mi poručivali da ne širim defetizam. Jasno sam rekao ''izvedite 4 i po milliona, pa da pričamo''. Već i preko 4 miliona mogli bismo se nadati. Potrebno je dakle jedno 60% (od biračkog spiska, u stvarnosti je to mnogo više). Na kraju se ispostavilo da bi čak i 4,1-4,2 miliona verovatno bilo dovoljno. On je na mišiće i na sve ostalo jedva navukao 2 miliona. I oni se polako osipaju.

Marko Vidojković: Šta se desilo sa desnim i nacionalnim strankama, oni su veliki gubitnici ovih izbora? Ostala je samo ova umereno-desna opcija koju predvodi Vuk Jeremić sa svojih 5-6%.

Đorđe Vukadinović: Ovi izbori su za patriote bili ozbiljan Vaterlo. Oni već nekoliko izbornih ciklusa prolaze loše iz barem dva razloga. Prvo njihovi unutrašnji odnosi, sujete i nespremnost na udruživanje. Drugo, Vučić njih naročito drobi, jer su patriote nezgodni svedoci njegove evolucije, izdaje i konvertitstva. On hoće da uništi sve, ali posebno ovu nacionalnu opoziciju. Njemu na desnoj strani trebaju oni koji će reći, pa eto dobar je Vučić, al samo kad bi mogao malo više ka Rusiji da se okrene. Tako mu i na ovom građanskom polu trebaju ovi poput Čede i Čanka koji će reći kako je on isto dobar, samo malo da se okrene od Rusije i malo bolje ušlihta Merkelovoj. To su sa ove desne strane radili radikali, i u poslednje vreme DSS, plus neke Treće Srbije, Zavetnici itd. I tako malo sa leve, a malo sa desne strane, i Vučić ispadne neka ''zlatna sredina'' i «novi Tito» pored koga postoje samo neki ekstremisti na jednoj i na drugoj strani. Smetaju mu dakle svi, ali posebno ta desna, odnosno nacionalna opozicija. A oni mu onda još dodatno pomažu kad idu u nekoliko kolona. Tako je i Jeremića, kome su sva istraživanja davala znatno više nego što je na kraju dobio, Vučić targetirao kao glavnog neprijatelja, jer je znao da Janković i te razne građanske opcije mogu sve skupa da imaju do 15-ak odsto, i da njemu, Vučiću ne uzimaju ništa. Janković je pokupio te različite frakcije DS-a, ono koliko oni, otprilike, maksimalno i imaju, osim kada samoubilački idu u nekoliko kolona. Janković je pokupio sve to. A na ovoj nacionalnoj opciji, tu su bili i Dveri i radikali (jer mnogi i dalje misle da je Šešelj patriota i junak koji samo lukavo igra igru protiv Vučića, mada ne isključujem mogućnost da on sada malo zaista i zaoštri priču protiv vlasti), pa Popović, pa Stamatović... Dakle, čitava gužva. Sada je tu sa desne strane ostalo samo to oko Vuka Jeremića.  A vidite šta je njemu sve rađeno po tabloidima, i na osnovu toga uvek možete primetiti koga vlast gleda kao najveću pretnju. Pošto smatraju da su Jeremića privremeno eliminisali, verovatno će sada ponovo da udare na Sašu Jankovića. Ili na nekog trećeg koji se pojavi  u budućnosti.

Marko Vidojković: Konačno su se iskristalisali zahtevi sa građanskih protesta, kako njih komentarišeš?

Đorđe Vukadinović: Tu imaju dve vrste zahteva, neki su apstraktni, a drugi su konkretniji. Svi su oni u redu i svi su oni opravdani. Sve što opozicija tu može da uradi je da ih pretoči u odgovarajuću formu, i to smo manje-više i uradili. Mada nas srpska praksa uči da uvek može gore, tako da se ja ne bih iznenadio da on, na primer, ''udovolji zahtevima'' i smeni recimo rukovodstvo RTS-a i dovede još gore, te da od njih napravi novi Pink.

Marko Vidojković: Bliži se Uskrs, najveći hrišćanski praznik, ali i iskušenje za proteste jer oni mogu biti manji i veći, šta poručujete onima koji demonstriraju.

Đorđe Vukadinović: Malo se plašim, ali sve i da se protesti i sada završe oni su na neki način uspeli jer su uzdrmali Vučića i pokvarili mu trijumfalizam nakon izbora. Razbijen je strah, pokazano je da je car go i izneti su uglavnom dosta racionalni zahtevi. Deo ove patriotske omladine se malo buni kako im se protesti ne sviđaju jer su ga navodno preuzeli levičari, ali ja im otvoreno kažem da izađu i oni u što većoj meri pa neka viču svoje parole. To i jeste, pogotovo na početku, bila glavna snaga ovih protesta, za razliku od ''patkice'' koja se brzo pretvorila u nešto politički korektno, multi-kulti i sl. Dok su ovi protesti, tvrdim, bili vrlo spontani i iskreni. A čuo sam najfantastičnije priče, te Soroš, Rotšild, Rokfeler, koji je u međuvremenu umro... Ne, ja mislim da je to bio spontani bunt sa svim onim porukama. Glavno je da je led u Beogradu probijen. Jedino što ljudi koji su navikli da ih uvek neko drugi vodi, zavodi i obmanjuje ne veruju da se nešto može dogoditi i spontano. Naravno, drugo je kada to već krene i ja sam siguran da tu sada ima raznih službi, što stranih što domaćih, a zatim i raznih grupa i grupica, levih i desnih, spontanih i ubačenih. Međutim, dok je šetača mnogo, to sve nema previše efekta. Mislim da posle ovoga Vučić neće moći da vlada tako bahato i samouvereno kao što je do sada i kao što se nadao.

Marko Vidojković: Ono što se oseća na ulicama je sloboda, i zato pozivam sve one koji do sada nisu izlazili da izađu na proteste.

Nenad Kulačin: Imamo dva razloga da protesti zažive, 19. kada je zasedanje skupštine  i 25. kada je godišnjica Savamale.

Marko Vidojković: Šta će biti 19? Da li razmišljate da napustite skupštinu?

Đorđe Vukadinović: Pa, Vučić je sve učinio da me iz skupštine izbaci, da razbije naš poslanički klub, a Sandu Rašković Ivić je izbacio čak i iz stranke, tako da ja sigurno na taj način neću činiti radost režimu. Uostalom, ne zaboravite da sam ga ja prvi nazvao Kaligulom i Neronom upravo sa skupštinske govornice. Sada te izraze ljudi pominju već gotovo rutinski. Zato sam ja prošao kroz ''toplog zeca''. Juče smo podneli zahtev za smenu predsednice skupštine, od toga verovatno neće biti ništa, ali biće pokrenuta debata. Jer ne zaboravimo, Srbija nije ni Fejsbuk ni Tviter i do mnogih ljudi koji nam trebaju možemo dopreti samo preko TV i samo preko skupštinske govornice.

 Nenad Kulačin: Da li nam zagrljaj Vučića i Stefanovića na slici može nagovestiti ko će biti budući premijer Srbije?

Đorđe Vukadinović: Ja stalno ističem da uopšte nije važno ko će biti premijer jer se zna ko će donositi odluke. To je zanimljivo za kafanu i kladionice, a mene mnogo više zanima da li će Vučić ostati na čelu SNS – kao što verujem da hoće. A što se tiče zagrljaja, rekao bih da je Klinton na sličan način, grlio Vučića.

(NSPM)