среда, 18. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Кампања против СДСС за време избора за Европски парламент показује одсуство демократске свести у Хрватској и трагичан положај Срба чак и у 21. веку
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Кампања против СДСС за време избора за Европски парламент показује одсуство демократске свести у Хрватској и трагичан положај Срба чак и у 21. веку

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. мај 2019.

 „Знате ли како је бити Србин у Хрватској“, питали су јавност кандидати са СДСС-ове листе за Европски парламент и остварили незапамћен резултат и пре избора — кампању стравичне мржње претворили су у кампању победе.

У свим деловима Хрватске вандали који нису ухваћени, а вероватно никада ни неће бити, написали су на плакатима поруке „Србе на врбе“, „Палите тракторе“, „За дом спремни“, „Орјунаши“, „НДХ“ и незаобилазни слоган „Убиј Србина“.

Србомрсци су помогли кандидатима да добију пажњу медија, а пре свега да се макар део јавности запита — како је заиста бити Србин у Хрватској.

Политички аналитичар и уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић каже за Спутњик да је кампања до те мере сјајна, да то морају да признају и они који много не миришу Србе у Хрватској. Постигла је неколико циљева, пре свега — има апсолутну видљивост, што је за малу странку, маргиналне, очигледно прогоњене мањине, веома значајно.

Он кампању описује пре свега као разоружавајућу, јер је успела да позитивним спином изливе мржње и негативне емоције преокрене у нешто позитивно. Капа доле ономе ко је радио, ономе ко је осмислио и креирао, али оно што је занимљиво, кандидати су се више обраћали онима на чије гласове не рачунају, него својим бирачима, примећује Вукадиновић.

„Ово је више била кампања која је намењена већинском народу — Хрватима и то онима који свесно или несвесно не подносе Србе, него што је била намењена српским гласачима. Њих је, оне који још гласају, који се не боје, требало подсетити на значај гласања. Али примарни циљ, мета кампање је очигледно био већински, хрватски народ, они који нису баш превише склони Србима и третирају их као реметилачки фактор у Хрватској“, каже Вукадиновић.

Новинар Саша Косановић каже да је јавност заправо остала изненађена чињеницом да су Срби на велика врата изашли из гета у који се гурају више од 20 година и да није сигуран да је онај ко је осмислио кампању очекивао овакве реакције. Ово је преломна тачка, јер су до сада Срби и сами пристајали на гето и развијали властите комплексе од изласка у јавност, ово је требало давно направити, каже Косановић за Спутњик и додаје да никада није прекасно.

„Ова реакција једног дела хрватске јавности према нашим плакатима и самој чињеници да су Срби, како се то каже за неке друге групе, изашли из ормара, сведочи о томе колико је заправо болесна ситуација у Хрватској, колико је Хрватска нетолерантна када је у питању јавно манифестовање мањинских вредности и идентитета, док истовремено на папиру постоје закони и све је дивно и красно, али у пракси очигледно није тако“, каже Косановић.

Врх кампање, ако је судити према реакцијама јавности, јесте предизборни спот СДСС-а, у којем на толеранцију позива Мирослав Ћиро Блажевић, некадашња икона деснице, који је уз фудбалску репрезентацију био један од стубова Туђмановог државотворног мита који се стварао, а у који се Срби никако нису уклапали. То је био покушај да се нормалним људима у хрватској јавности објасни да су та времена прошла и да ствари могу да се мењају, каже Косановић.

„Ако је схватио и Ћиро Блажевић да ова земља треба да буде земља једнаких, равноправних људи, могу и други да се потруде. Он нам је комшија у Српском народном вијећу, живи два спрата од нас и свако јутро заједно пијемо кафу. Мислим да је он то увек и знао, као интернационалац, светски човек, али било је то време у коме се требало опортуно понашати. Ако је он осетио да сада дувају неки нови ветрови, онда би било добро да то схвати и остатак јавности, да се они који нису могли, коначно помире с тим да су Срби ту — да остану“, истиче наш саговорник из Загреба.

Спот са Ћиром виделе су хиљаде људи, иако се проценат српских бирача може мерити прстима једне руке. Део запањене јавности ширио је након објаве спота по друштвеним мрежама умрлицу Ћире Блажевића, али публицитет је публицитет и када је негативан.

 Творци кампање за листу 24 поентирали су прелепивши плакате ишаране усташким симболима натписом: „Хвала вам, što ste uništavali plakate. Bili ste deo naše kampanje!“.

Мрзитељи су на свом терену предриблани једном реченицом, као по сугестији најбољег хрватског тренера, реченицом у којој су се мешале латиница и ћирилица.

Ђорђе Вукадиновић каже да уз уживање због шарма и интелигенције ове и других порука треба озбиљно да се забринемо, јер независно од позитивне кампање, све што иде уз њу јасно говори о изузетно тешком положају српске мањине. Независно од успешне позитивне кампање СДСС-а, реакције на ћирилицу и жврљање усташких симбола по плакатима је нешто што треба озбиљно да нас забрине, нешто што јако сликовито, али јасно и прецизно говори о правом стању, положају српске мањине у Хрватској.

„То што је таква кампања била потребна, што је изазвала такве реакције, заиста говори о стању демократске свести и односу према мањинама, а посебно према Србима у Хрватској. У том смислу, док с разлогом хвалимо ову кампању и поздрављамо њене позитивне ефекте, не смемо заборавити ту жалосну стварност, трагичну, драматичну стварност коју у 21. веку носи српска мањина у Хрватској, она трпи и то свакодневно, а не само када су избори за Европски парламент“, поручује Вукадиновић. 

Кампању СДСС-а за изборе за ЕП урадио је „Парабиро“ из Загреба, агенција специјализована за брендирање и дизајн, која је на престижним међународним изложбама и конкурсима освојила бројне награде и признања.

Саговорници Спутњика не верују да она може у већој мери променити живот Срба у Хрватској, Вукадиновић каже да је можда анимирала пасивне бираче у пустошима у којима живе, али Косановић истиче да се, како каже, битка бије до последњег тренутка.

„Говоримо о неколико ћириличних слова, то није никакав претерани излазак на јавну сцену, али је благо подсећање да смо још ту и да не пристајемо на сва правила игре, а она значе да је супер да Срби буду ту, да ћуте, да се не виде, да практично у јавном животу не постоје. Ова кампања је напросто подсетила да још увек неки Срби живе ту, имају свој идентитет и спремни су да јавно иступају да би га заштитили“, закључује Косановић у разговору за Спутњик.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер