Ђорђе Влајић: Држава проглашава непријатељима све оне који не подржавају њену политику, власт не трпи критичко мишљење, сви они који указују на пропусте се сатанизују

 Сукоб власти са Српском православном црквом је "озбиљна ескапада", јер би власт требало да има слуха за то што говори црква, с обзиром на високо поверење које ужива у јавности, каже новинар Ђорђе Влајић. С друге стране, додаје, држава не сме да попушта цркви, јер је Србија секуларна држава.

Влајић је у Новом дану рекао да ће бити "озбиљних притисака споља" да се питање Косова реши, а да СПЦ има своју имовину у покрајини коју жели да заштити.

"Мени се чини да се власт понаша као уседелица која захтева обожавање у сваком моменту. Држава проглашава непријатељима све оне који не подржавају њену политику...ова власт не трпи критичко мишљење, сви они који указују на пропусте се сатанизују", казао је Влајић.

Као скандалозно види и писмо градоначелника 10 општина са Косова који су упутили отворено писмо подршке Александру Вучићу.

Они у том писму најављују наставак нечега што је била Савамала, они ће посећивати људе у њиховим кућама и као их преслушавати, каже Влајић.

Политика проглашавања људи за стране плаћенике и издајнике је виђена деведесетих година прошлог века и начин владања из тог периода је данас врло активан, каже Влајић.

За то време, у Србији се појавила обућа, која према писању медија, на себи има косовску декларацију.

"Мало сам се насмејао на ту вест. Она показује две ствари - прва је неефикасност служби која би требало да заштити домаћу робу, а друга ме асоцира на то да 'живот некако увек нађе пут'. Ти људи производе, продају, купују, људи увек нађу начин да сарађују", додаје Влајић.

У те две паралелне равни имамо сучељавање државе у којој системски апарати не раде како треба, нагласио је Влајић.

На питање да ли се чини да је тема Косова "истиснула" све друге теме у Србији, гост Н1 каже да је то тачно.

"То је један од механизама - наметне се нека важна тема, па се све остави дуго по страни. Косово јесте важна тема, али и свакодневни живот није неважан - незапосленост, стање економије, пензије се ад хоц помену као тема, углавном као унапред договорена питања на конференцијама за медије", каже Влајић.

Милионске казне "водич за гушење медија"

О шестомесечној контроли који су порески инспектори обавили у Јужним вестима и наводног милионског дуга који су утврдили, а позивајући се на уредбу која се односи искључиво на јавни сектор, Влајић каже да је таквих притисака било и раније.

"Као и у случају 'Врањских', било је тих притиска и на друге медије, само се заборавило. Исход је да 'нисте ништа погрешили, али сте криви што постојите, не радите у корист власти, критикујете, е па не бива'", каже Влајић.

Медијска ситуација у Србији је, према његовим речима, доста тешка.

"...Да се ја питам да ли у Србији уопште постоје медији. Много од онога што се назива медијима, више личи на сеоски разглас или билборд власти, то се види кроз садржаје извесних телевизија, новина неких, радија. Непрестан је притисак власти а политички функционери се најчешће бахато понашају према медијима и то није здрав амбијент", наглашава Влајић.

Шест новинарских и медијских удружења предало је у четвртак захтеве Влади Србије у којима наводи да од испуњења тих захтева зависи и њихово учешће у изради медијске стратегије и давање легитимитета том документу. Захтеви су предати на састанку представника новинарских и медијских удружења са Координационим телом за сарадњу са медијима Владе Србије.

У тексту је наведено 13 захтева за која новинарска и медијска удружења наводе да их власт у Србији мора брзо и ефикасно решити и тако на делу показати политичку вољу да се медијска сцена доведе у ред и унапреди.

"И то није више реч о молби, ако се не варам, у ових 13 захтева су лоцирани кључни проболеми у медијима, то се не може сакрити. Људи којима је стало до професије рачунају да су медији један од основних елемената преговора у процесу приступања ЕУ. За сада Брисел, више него што је добро, има разумевања и показује толеранцију по власт и према томе што раде медијима", казао је гост Н1.

Он наглашава да се мора разговарати о томе како ће се решити ти проблеми.

"Мора да се разговара, како ћете решити проблем ако не разговарате са оним ко прави проблем", додао је.

(Н1)