Ђоко Кесић: Тадићев пораз био неопходан ДС-у, чији редови вапе за проветравањем

Апсурдно, али тачно: Борис Тадић је најзаслужнији што је Томислав Николић постао председник Србије. Јер много тога што је чинио у последње четири године ишло је наруку његовом противнику. Николић заправо није морао да чини ништа осим да изговори ону реченицу, једину вредну из целовечерњег ТВ опуса: „Казните Бориса Тадића."

Да се разумемо, Борис Тадић је најбољи из свог табора, и као што сам на овом месту више пута писао да ће се десити, на њему су се кола сломила. Он је у последње четири године вратио Србију у свет уважаваних, постигао одређене важне међународне контакте и пријатељства, укратко, Србију не гледају с презрењем и ниподаштавањем.

Уз општа места која говоре да је у овим временима тешко освојити други мандат власти, те да је и Србију захватио европски тренд промена, ред је да видимо где је све грешио бивши председник Тадић. Грешио је у многим домаћим државним пословима. Изигравао је супермена, био је и председник државе, и премијер, и министар финансија, и спољних послова... Питао се за све. На крају, та политика се свела на кандидатуру за приступању ЕУ и на стране инвестиције, што је било апсолутно недовољно да се реше нагомилани проблеми у земљи.

Та погрешна перцепција и недостатак система у управљању државом довели су до урнисања привреде, невероватне корупције, недостатка политике социјалне равноправности. Земља је пред финансијским колапсом, а већина становништва у апсолутном безнађу.

Све поменуто, а и много тога још важног чека новог председника Томислава Николића с првим и најважнијим питањем: Има ли он решења за озбиљне болести српског друштва? Мало вероватно, јер много је ту озбиљних проблема и за много озбиљнију политичку фигуру. Али сад је прилика да видимо његово државничко умеће. Његовој победи нема приговора, али да видимо због чега би она могла да буде корисна за Србију. Најпре, важно је да је Тадић крајње цивилизовано честитао Николићу победу, Србија мора да се привикне на такве манире. Тадићев пораз је био неопходан Демократској странци чији редови вапе за отрежњењем и проветравањем. А било би веома корисно да се Србија привикне на поделу власти, односно да ДС и СПС направе владу, да влада и председништво контролишу једни друге, само да се чувају да земља не склизне у политичку кризу.

На крају ови избори донели су једну несумњиву корист. Потврдили су рад и вредност неколицине младих политичара попут Драгана Ђиласа, Ивице Дачића, Бојана Пајтића...

(Прес)