Đoko Kesić: „Sablja", drugi deo

Neko se lukavo setio da u populističkim izbornim igrama pobeđuju „krv, pravda, i obračuni visokog rizika“. Zbog toga eto nama „Sablje dva“.

Vlast je ovih dana pokrenula dve ozbiljne akcije: Konačan obračun s korupcijom i razotkrivanje političke pozadine ubistva premijera Đinđića. Ovim dugo priželjkivanim akcijama nema prigovora. Međutim, s obzirom na ranija iskustva, mnogi među nama imaju dilemu - da li je vlast najzad počela da se bavi važnim državnim pitanjima ili je to samo talasanje žabokrečine uoči izbora. Da li je na dnevnom redu predizborna nervoza ili iskrene namere?

Priznajem, bilo je otužno gledati kako hapse nekakve lekare koji su uzeli sto evra mita. Otužno je jer se to događa u zemlji gde se godišnje kroz organizovanu državnu korupciju ukrade bar dve milijarde evra. Vlast je shvatila da na scenu treba izvesti ozbiljnije igrače, pa je uhapsila Svetlanu Vukajlović, bivšu direktorku RZZO-a, koja je pre dve godine pred očima premijera, svog ministra i cele vlade sklopila navodno“štetan ugovor i oštetila državu za 1,3 miliona evra“?

Tačno je da je naša svest na nivou poštanskog sandučeta, ali pitam zašto su dve godine čekali premijer Cvetković, ministar Milosavljević i cela vlada, jer se navodni kriminal dogodio pred njihovim očima i uz njihovu saglasnost? Nisu to ni prijavili?

Da ne bude nedoumica: Srbiji je potrebna „Sablja“, ali britkija i poštenija od prve i bez starih izvođača radova. Vrh korupcije je u političkim strankama i ako vlast želi da potvrdi svoj mandat na narednim izborima, Srbija veruje da na robiji zbog korupcije moraju da završe bar sedam sadašnjih ministara, dvanaest bivših ministara i petnaestak tajkuna koji su se obogatili uz pomoć korumpiranih ministara. To je cena opstanka, ako vlast ima snage da je plati.

Ali, šta bi vlast bez licemerja. U nameri da rasvetli pozadinu ubistva Zorana Đinđića vlast je preduzela nekakve korake. Ima, međutim, nešto iritantno u ovoj priči. U sudskom procesu osuđeni su direktni učesnici atentata, ali sam proces i istraga vođeni su sa svesno ograničenim ciljevima. Ubistvo je bez sumnje organizovano i u samom Đinđićevom kabinetu i u njegovoj vladi. U istrazi, od nestanka vrata zgrade Vlade do bezbroj drugih uništenih dokaza, unapred je određen ishod. Nalog za hapšenje ubica dat je dva sata nakon ubistva, ali ne dva dana pre ubistva. Zašto? Danas jedan opskuran lik koji je potpisao peticiju za bombardovanje Srbije hoće da ubedi kako je atentat organizovao Koštunica. Nije, nego!

(Pres)