Директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић: Чекање на операције у Србији смањено с десет на четири године

 Како би што пре стигли на ред, пацијенти на листама чекања за операције до 1. септембра су могли да одлуче да се оперишу у болницама ван места становања. Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО-а, за РТС је изјавила да су отклоњени многи проблеми, ажуриране листе и да је сада чекање на операције смањено с десет на четири године.

Она је најавила да ће од 14. септембра у свим породилиштима почети тестирање деце одмах по рођењу на СМА. Поручује и да несташице лекова неће бити.

Сања Радојевић Шкодрић указује да листе чекања нису рак рана само нашег здравства, већ постоје у свим земљама. У питању је, истиче, само начин на који ми решавамо те листе, а када су у питању операције кукова и колена, то је горући проблем.

Проблем је, објашњава, настао највише током ковида, зато што што смо једна од земаља којој су приоритет били пацијенти који болују од тог вируса.

Тако су, додаје, друге земље колико-толико радиле уградњу ендопротеза, а код нас је то готово стало.

„Други разлог је што је ‘Бањица’ као референтна здравствена установа за те операције у фази реконструкције. Пре месец дана су завршене четири операционе сале и сада се ради много већи број операција“, истиче директорка РФЗО.

Трећи разлог је, наводи што се за време ковида те листе нису ажурирале.

Сада су, истиче отклонили многе проблеме, ажурирали листе и смањили време чекања на операције.

„Листа чекања је сада смањена са десет година на четири. До 1. септембра смо позивали пацијенте који су били на чекању дуже од шест година. Сада позивамо пацијенте који чекају четири године. И то је огроман помак“, истиче Радојевић Шкодрићева.

За сада се, наводи, четвртина пацијената која чека дуже од шест година изјаснила за операцију у близини места пребивалишта и већ до сада је оперисано њих 210 пацијената.

Такође за 900 пацијената су завршени специјалистички прегледи и контроле и биће оперисани до краја године, а за 450 пацијената су у току припреме за операцију.

За катаракту, као и за вантелесну оплодњу, чак ни сада, за разлику од катаракте где се побољшава ситуација у капацитетима, није било довољно капацитета у државним установама.

Зато је отпочело уговарање са приватним клиникама. „У случају операције кука и колена ми имамо довољно капацитета у државним установама и зато нисмо уговорили са приватницима“, прецизирала је Радојевић Шкодрићева.

Почиње тестирање на СМА

Од 14. септембра деца ће у свим породилиштима у Србији бити тестирана, одмах по рођењу, на СМА.

Двогодишњи Лав Теодоровић први је, каже, у нашој болници примио терапију – најскупљи лек золгенсму, одлично је поднео терапију и за сада је добро.

„Да ли је лек деловао у смислу основне болести, дакле спинално-мишићне атрофије, да ли је зауставио болест и колико је дао правих ефеката, знаће се тек након извесног времена“, објашњава директорка РФЗО.

Појашњава да је тест на СМА врло једноставан.

„Узме се крв из пете новорођенчета, стави се на филтер папир који се шаље у лабораторију. За сада ће ово тестирање радити само једна лабораторија, то је Центар за хуману генетику на Биолошком факултету, који има огромно искуство управо у постављању дијагноза разних генетских неуромишићних болести“, рекла је Радојевић Шкодрић.

Поручила и да неће бити несташице лекова.

(РТС)