Дилојт и Туш: Знатна корист за Србију од реализације "Јужног тока"

Експерт за енергетику компаније "Дилојт и Туш" Бранко Терзић, изјавио је, коментаришући ситуацију насталу након потписивања руско-турског гасног аранжмана, раније ове седмице у Анкари, да би Србија могла да има значајну корист од реализације гасоводног пројекта "Јужни ток".

Како је рекао за "Глас Америке", "Јужни ток", којим би требало да се годишње допрема око 63 милијарде кубика гаса у Европу, пролазиће кроз Бугарску и Србију према западном делу континента, а корист од тога за нашу земљу "биће знатна", јер ће моћи да наплаћује транзитну таксу, затим таксу за складиштење гаса, а имаће и директан приступ гасу.

Србија сада нема директан приступ гасу из увоза, јер га добија из Мађарске, па је стога "Јужни ток" важна енергетска и економска компонента за Србију, објаснио је Терзић.

Енергетски стручњак "Дилојт и Туша" ипак упозорава да су гасоводи "Јужни ток" и "Набуко" још увек "контроверзни" пројекти и да се "још не зна да ли ће на крају бити изграђена оба, један, или чак ниједан".

Терзић је оценио да за реализацију руског пројекта "Јужни ток", као и конкурентског гасовода "Набуко", Турска има кључну улогу, јер ће оба цевовода за транспорт гаса пролазити кроз територију те земље.

"Турска ће бити главна земље за транспорт гаса у Европу", рекао је Терзић, наглашавајући да се сада води политичка битка за давање што већег значаја конкурентским гасоводима - "Јужном току" и "Набуку".

Експерт је указао на спремност руског гасног гиганта "Гаспорома" да финансира градњу "Јужног тока" са 50 одсто и осигура уредну испоруку основне сировине - гаса.

Алтернативни гасовод "Набуко" за сада, према речима Терзића, нема значајније финансијере, нити прелиминарне уговоре о испоруци какве је већ направио "Гаспром".

Велика италијанска енергетска компанија ЕНИ спремна је да финансира изградњу другог дела "Јужног тока" и помогне својом стручним проценама у реализацији тог енергетског пројекта, нагласио је Терзић.

Градња гасовода "Јужни ток", чији један део треба да прође и кроз територију Србије, може почети у новембру идуће године, изјавио је у Анкари руски вицепремијер Игор Сечин.

Гасовод "Јужни ток" треба да се постави од руског до бугарског, или румунског дела црноморске обале, а затим продужи на северу ка Србији и даље према Мађарској и Аустрији, а на југу према Грчкој и југу Италије.

Капацитет гасовода "Јужни ток" планиран је на 63 милијарде кубних метара годишње, извештава руска агенција "Финмаркет" и подсећа да се трошкови градње само морског дела тог међународног енергетског објекта процењују на 8,6 милијарди евра.

Укупни трошкови градње "Јужног тока" могли би, према различитим рачуницама енергетских експерата, да буду два до три пута већи, наводе руска гласила.

(РТС)