Демократски фронт: Настављамо протесте за спас и препород Црне Горе

 Демократски фронт ће наставити своју борбу, принципијелно и истрајно, оним политичким моделима и методама који су га дефинисали као аутентичну опозицију режиму Мила Ђукановића, чији је пад предуслов за спас и препород Црне Горе, казао је у разговору за „Дан“ функционер Нове српске демократије и ДФ-а Славен Радуновић.

Он је рекао да су нетачне и злонамјерне тврдње да је ДФ изазвао кризу. Како наводи, социјална, економска, безбједносна, морална и политичка криза као сублимација свих претходно набројаних постојала је одавно, и тога је већнна грађана свјесна, нарочито оних који су жртве такве кризе.

„Демократски фронт није изазвао кризу, већ ју је учинио видљивијом, и то тако што је реаговао и одговорио. А одговорио је онако како се на дубоку кризу одговара свуда у свијету, од Аргентине, преко Француске, до Јапана протестима. Антивладини протести ДФ-а нису узрок, већ последица кризе, којој је узрок владавина ДПС-а и СДП-а. Антивладини протести у условима дубоке кризе били су обавеза и дужност опозиционих политичких субјеката, нарочито најбројнијих, као што је случај са нама“, нагласио је Радуновић.

Он је додао да је постигнуто мобилисање незадовољних грађана, каналисање те енергије континуираним и упорним протестима, буђење солидарности, постепено стварање масовности, „укратко, све оно што је на Ђукановића и његов режим вршило снажан политички притисак.

Према његовим ријечима, Ђукановић је на крају схватио да од тога више не може побјећи и почео је да тражи излаз на њему својствене начине.

Функционер ДФ-а сматра да је једна од најважнијих ствари која је постигнута то што је Ђукановићев режим на улици, пред камерама, пред домаћом и свјетском јавношћу, показао бруталност која је компромитовала и дубоко угрозила његов имиџ, чак и код оних који су гајили благонаклоност према њему.

Напомиње да је пропуштена историјска шанса да се дан након 24. октобра опозиција обједини и заједно узврати ударац полицијској сили ДПС-а.

„Умјесто да наше колеге покажу опозициону и људску солидарност док смо Андрија Мандић и ја били затворени, мање због нас, а више због грађана који су били мета репресије, они су покушали да новонасталу ситуацију искористе за краткотрајну ускостраначку корист. Умјесто снажног и јединственог опозиционог одговора, добили смо још дубљу поларизацију на опозиционој сцени. То није било ни у нашем интересу ни у интересу грађана, али јесте у интересу Мила Ђукановића. Колико смо позива упутили колегама из опозиције, толико су пута они поставили и пробили рокове које су давали Ђукановићу. Постоји много питања на које ће морати да одговоре грађанима. Свакако ће им најтеже бити оно које грађани најчешће и постављају да ли је могуће да је УРА, СДП-у и поготово Демосу, нашим дојучерашњим партијским колегама, било лакше сјести за сто са ДПС-ом него са нама“, истакао је Радуновић.

Како је додао, образложење да су вријеђани или неприкладно позивани превише је наивно за овако озбиљан политички тренутак

Он подсјећа да је ДФ тражио премијерову оставку и формирање прелазне владе са коминистрима и копремијером, у којој не би учествовао ниједан од лидера партија, укључујући и Ђукановића.

„Премијер није поднио оставку, а до формирања прелазне владе није дошло. Ресор финансија припао је Рашку Коњевићу, дојучерашњем министру полиције. Да ли се од човјека који и данас одбија да саопшти сазнања о дешавањима у ноћи 24.октобра може очекивати да открије финансијске малверзације. Грађани знају због чега се то не може очекивати, а одговор је прост на основу 18 година искуства у партиципацији министара из СДП-а у власти“, подвукао је Радуновић.

Како је оцијенио, компарација постигнутог и пропуштеног упућује да је минуле јесени политички нокаутирани Ђукановић, политички преживио, добио своје преговараче, а Влада је опстала.

„Ми смо нудили, нудимо и нудићемо протесте и бојкот, али заједнички бојкот, јер само такав има смисла и ефекта. Европска унија је најавила да неће признати резултате избора у Македонији јер на њима не учествује опозиција. Вјерујем да ни они не би били толико лицемјерни да супротно поступе у односу на Црну Гору. Но, очигледно је да расплет у Црној Гори има све мање заједничког са расплетом у Македонији, а за тако нешто најмање је крив Демократски фронт. Ми ћемо наставити своју борбу принципијелно и истрајно, политичким моделима и методама који су нас дефинисали као аутентичну опозицију режиму Ђукановића, чији је пад предуслов за спас и препород Црне Горе. Неки од оних који су наводно мислили да са њим на челу Владе обезбиједе фер и слободне изборе морали су већ првих дана министровања да се, баш на јубилеј, поклоне супервизору велике референдумске крађе Мирославу Лајчаку. Нова није спремна за такво савијање кичме“, поручио је Радуновић.

Како је истакао, српски народ на овом простору памти дуго, много дуже од времена референдума и Ђукановиће и Кривокапићеве верзије Црне Горе.

Радуновић подсјећа да смо током скупштинских засједања чули многобројне реплике између ДПС-а и СДП-а, оптужбе, па скоро и увреде, „а исте те партије сада су поново заједно у власти.

„СДП само што се није сударио сам са собом на изласку уз Владе, односно на уласку у њу. Истина, то више није моногамни политички брак, већ полигамна политичка заједница Мила Ђукановића, јер се у њој сада налазе и Демос и УРА. Чули смо, такође, од посланика СДП-а како су све ово вријеме заправо реализовали политичке циљеве и програме, да су због тога поднијели жртву колаборације са ДПС-ом. Било би жалосно да није смијешно, односно обратно. Реализовали су они само своје илузије и фантазије, а суштински су држали кесу ДПС-у. У почетку је то била кеса, па врећа, па вагон, а на крају читава композиција“, казао је Радуновић.

То, како је додао, потврђује и недавно признање Светозара Маровића да се налазио на челу организоване криминалне групе која је оштетила државу за милионске износе.

Он сматра да су тиме и мандати посланика ДПС-а и СДП-а доведени под велики знак питања, јер је Маровић био трећи на њиховој заједничкој изборној листи.

(ИН4С)