Делта други пут за седам дана затражила одлагање вишемилионских пројеката

Београд, Љубљана, Бања Лука -- Компанија “Делта холдинг”, други пут је за седам дана затражила одлагање реализације вишемилионских пројеката у региону због економске кризе.

Највећа српска приватна компанија је најпре тражила одлагање уплате за изградњу тржног центра у Љубљани, да би и од Владе Републике Српске тражила продужење рока за куповину капитала у робној кући “Боска”.

Одлагање извршења обавеза за два велика пројекта показује и колико је економска криза утицала на пословање “Делте”.

Конзорцијум "Делта-Зекстра" затражио је од Владе Републике Српске продужење рока за извршење обавеза из уговора о куповини робне куће "Боска" у Бањалуци.

То је други случај у последњих седам дана да компанија најбогатијег Србина Мирослава Мишковића тражи одлагање посла.

Тај конзорцијум прошле године је за три милиона евра купио 58 одсто капитала "Боске" и обавезао се да ће уложити још 40 милиона.

Компанија сада тражи пролонгирање плаћања за три месеца, о чему ће њени представници разговарати са Владом у Бањалуци следеће недеље.

Конзорцијум, међутим, тражи да и пре коначног решења њихова роба буде на полицама, што за министра трговине РС Предрага Глухаковића није проблем.

“Да роба уђе, да радници имају шта да продају, али да роба буде искључиво под надзором конзорцијума ‘Делта-Зекстра’. Неко ко би уложио милион марака за измирење личних доходака, а да није сигуран да ће решити ово питање, не би сигурно улазио у ово“, каже Глухаковић.

Рачуни Бањалучке робне куће су блокирани, а полице у продавницама празне, а запослени су недавно штрајковали због неисплаћених личних доходака.

Њихови проблеми би ускоро могли да буду донекле решени, јер је “Делта”, уз захтев за одлагање, навела и да је спремна да исплати заостале бруто плате за прва три месеца ове године, што је за представника "Боске" Бранка Гостића трачак наде да “Делта” неће одустати од посла.

“Ја сам сигуран да је свим радницима свака помоћ добродошла и био бих пресрећан да испоштују све што је договорено“, каже Гостић.

“Боска” није једини пример да је финансијска криза доста утицала на пословање “Делте”. Почетком недеље, Мирослав Мишковић је од градоначелника Љубљане тражио продужење рока за уплату рате од 19 милиона евра за изградњу неколико стотина милиона евра вредног тржног центра.

“Делта” је јуче саопштила да није одустала од тог пројекта, али је предложила да се због економске кризе одложи та инвестиција.

Представници “Делте” за Б92 данас нису желели да говоре о одлагањима пројеката у региону.

Новинар хрватског економског магазина “Лидер” Крешимир Рагуж, који је писао о пословању Мишковића у региону, каже да су вести из ове недеље само показатељ у коликим дуговима је “Делта”.

“’Делта’ је евидентно у великим дуговима. Пре неколико дана како сам сазнао, она је из Словеније добила упозорење да, уколико не подмири дугове које има везано за изградњу тржног центра у Љубљани, заправо остаје без пројекта у који је јако пуно уложила”, објашњава он.

“Делтине друге аквизиције у регију такође не иду добро. Јасно је да постоје такви примери и у Хрватској да се предузетници тог типа, таквог профила обраћају влади за помоћ, рекао бих чак уцењују“, оценио је Рагуж.

Хрватски “Лидер” пише да је економска криза утицала на то да јавност сазна да је дуг "Делте" 750 милиона евра.

Крешимир Рагуж каже да евентуално пропадање фирми, као што су “Делта” и “Агрокор” Ивице Тодорића, могу дубоко да погоде и Србију и Хрватску.

“Опасност је енормна. Ми већ годинама упозоравамо на то да држава која је себи дозволила такву једну дубоку зависност од приватних предузетника на тај начин неминовно угрожава своју стабилност иначе, а посебно сад у време кризе”, упозорава Рагуж.

“’Делта’ ће, као и сличне компаније које су спонзорисане од стране држава, највероватније опстати. Прави размери штете која ће при том настати, нажалост ,видеће се касније”, сматра он.

Мирослав Мишковић је прошле године, са имовином вредном 2,8 милијарди долара, уврштен на Форбсову листу најбогатијих.

Светска финансијска криза утицала је на смањење тог богатства, па ће сад, како пише хрватски лидер, највероватније размишљати и о продаји дела своје компаније.

У свим “Делтиним” фирмама сада је запослено око 25.000 људи.

(Б92)