недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Декларација из Тиране: Руска агресија на Украјину највећа претња европској безбедности и међународном миру. Спремни смо да учествујемо у спровођењу Формуле мира Зеленског и посвећени смо привођењу правди одговорних за злочине агресије
Хроника

Декларација из Тиране: Руска агресија на Украјину највећа претња европској безбедности и међународном миру. Спремни смо да учествујемо у спровођењу Формуле мира Зеленског и посвећени смо привођењу правди одговорних за злочине агресије

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. фебруар 2024.

Учесници Самита Украјине и Југоисточне Европе данас одржаног у Тирани изгласали су Декларацију у којој се изражава подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница од 1991. године.

Декларација од 12 тачака, иза које је стао и председник Србије Александар Вучић, на самом почетку наглашава да је „руска агресија на Украјину и даље највећа претња европској безбедности и међународном миру“.

Текст Декларације објављен је на сајту Владе Албаније.

Текст Декларације преносимо у целости

Ми, председница Вјоса Османи, председница Маја Санду, председник Јаков Милатовић, председник Стево Пендаровски, председник Александар Вучић, председник Володимир Зеленски, премијер Еди Рама, председница Савета министара Борјана Кришто, премијер Николај Денков, премијер Андреј Пленковић, премијер Џон-Марсел Чолаку, окупили смо се у Тирани 28. фебруара 2024. године и издали следећу декларацију:

1. Руска ничим изазвана војна агресија на Украјину остаје највећа претња европској безбедности и међународном миру. Овај чин агресије је неприхватљив; то је флагрантно кршење међународног права, укључујући Повељу УН, и злочин против украјинског народа.

2. Поновили смо нашу непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница од 1991. године и остајемо посвећени пружању Украјине неопходну подршку за превладавање руског агресорског рата онолико дуго колико је потребно да би се постићи свеобухватан, праведан и трајан мир у складу са Повељом УН и на основу украјинске формуле мира.

3. Позивамо целу међународну заједницу да снажно повећа подршку Украјини у њеној текућој борби за слободу, независност и територијални интегритет.

4. Оштро осуђујемо намере Руске Федерације да одржи председничке изборе на привремено окупираним територијама Украјине, што представља очигледно кршење међународног права. Истичемо незакониту природу предстојећих избора у Аутономној Републици Крим и граду Севастопољу и на окупираним територијама Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области Украјине.

5. Током данашњих разговора у Тирани, потврдили смо нашу солидарност са Украјином и њеним народом у њиховој херојској одбрани њихове слободе и наших заједничких вредности и изразили спремност да учествујемо у спровођењу Формуле мира председника Украјине Володимира Зеленског, која је у складу са са циљевима и принципима Повеље УН, и да учествује на инаугурационом Самиту мира, обезбеђујући најшире могуће међународно учешће у овом процесу.

6. Уверени смо да је руски агресивни рат пуног размера против Украјине показао критичну потребу и кључну важност уједињене и снажне Европе способне да се суочи са глобалним изазовима за мир и просперитет наших народа. Нагласили смо да нас спајају заједничке европске вредности и визија њиховог даљег развоја у оквиру уједињене Европе.

7. Поново смо потврдили нашу одлучност да интензивирамо заједничке напоре како бисмо осигурали даљи напредак и међусобну подршку ка чланству региона Западног Балкана, Украјине, Републике Молдавије и Грузије у Европској унији.

8. У потпуности подржавамо право Украјине да изабере сопствене безбедносне аранжмане. Савезници у НАТО-у и земље кандидати похваљују кораке предузете ка њеном будућем чланству у НАТО-у и подржавају Украјину да постане чланица Алијансе чим то услови безбедности дозволе.

9. Истакли смо нашу чврсту посвећеност да приведемо правди оне појединце одговорне за злочине агресије, злочине против човечности и друге злочине по међународном праву почињене у вези са агресорским ратом Русије против Украјине, кроз одговарајуће, поштене и независне истраге и кривично гоњење у националном или међународном нивоу, укључујући кроз рад Канцеларије главног тужиоца Украјине и Међународног кривичног суда како би се осигурало да се оптужбе за ратне злочине и друге међународне злочине у потпуности и поштено истраже независним, ефикасним и чврстим правним механизмима.

10. Договорили смо се да сарађујемо и фокусирамо наше напоре на повратак незаконито и илегално депортоване и присилно пресељене украјинске деце.

11. Обавезујемо се да ћемо побољшати наше напоре сарадње у борби против дезинформација, укључујући лажне наративе о рату, и да ћемо остати посвећени борби против хибридног ратовања и изазова сајбер безбједности, доприносећи стабилности и сигурности међународне заједнице.

12. Данас смо у Тирани потврдили нашу солидарност и подршку Украјини, изразили своју посвећеност да учествујемо у послератном опоравку и обнови Украјине како бисмо омогућили украјинском народу да обнови своју земљу, ангажујући све релевантне партнере, укључујући приватне компаније и међународне финансијске институције, са циљем обезбеђивања финансијске подршке, инвестиција и знања потребних да би се обезбедила просперитетна будућност Украјине. Истичемо важност деминирања у ширем контексту опоравка Украјине, као кључног почетног корака ка безбедном повратку људи и обнављању привредних и пољопривредних активности.

Ми, пријатељи Украјине, потврђујемо наше чврсто уверење да ћемо само уједињењем моћи да повратимо праведан мир, стабилност и просперитет на европском континенту.

Документ су, уз председника Србије Александра Вучића, потписали председница "Косова" Вјоса Османи, председница Молдавије Маја Санду, председник Црне Горе Јаков Милатовић, Володимир Зеленски и албански премијер Еди Рама. Потписали су и председница Савета министара БиХ Борјана Кришто, и премијери бугарске, хрватске и Румуније Николај Денков, Андреј Пленковић и Марсел Чолаку.

(Данас, Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер