недеља, 29. март 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејвид Марш: Криза евра ствара могућност да Немци напусте еврозону
Хроника

Дејвид Марш: Криза евра ствара могућност да Немци напусте еврозону

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 18. мај 2010.

Евро се у уторак стабилизовао након рекордног пада и вреди више него у понедељак. Анкете показују да више од половине Немаца жели да им се врати марка.

Инвеститори су мало мање песимистични у погледу способности европских земаља да се извуку из дужничке кризе. Оно што је такође помогло евру да мало ојача и стабилизује се јесте и вест да је Грчка примила 14,5 милијарди евра као први део помоћи из посебног фонда који је Европска унија основала да би спречила продубљивање грчке кризе и проширивање на остале чланице. Помоћ за Грке пристиже и на тржишту се олакшање осећа.

Но, Фајненшел тајмс, на пример, упозорава да је усвојеним пакетом помоћи за Грчку и за остале чланице еврозоне купљено време, али да су ризици велики.

Заједничка европска валута пролази кроз изузетно неповољан период. Вредност јој опада и многи се питају има ли евру уопште спаса.

Евро је могао да успе

Грци воле евро, желе да буду део еврозоне и Европске уније и за њих је увођење евра друга реч за стабилност, говорио је почетком 2001. године тадашњи грчки министар финансија Јонис Папандонију на дан када је његова земља постала дванаеста чланица еврозоне.

Евро је међутим, од замишљеног лепка који би заувек требало да споји земље Европе сада постао камен око врата за многе Немце, Французе али и бројне друге чије су пореске уплате употребљене за одржавање на површини земаља, а пре свих Грчке, чији су се буџети отргли контроли.

Дејвид Марш, аутор књиге "Евро: политика нове глобалне валуте", тврди у разговору за BBC да је не тако давно постојала шанса да евро заиста постигне успех о којем су многи од навијача јединствене европске валуте толико говорили:

"Проблеми су се појавили, након почетка примене евра, уласком Грчке 2001. године у еврозону, када земље чланице нису добро одрадиле свој домаћи задатак. Оне наиме нису добро провериле да ли су Грци, да тако кажем, "масирали" статистичке податке или не. Све је, током више година, указивало да је криза неминовна. Сви су били свесни да државе на југу Европе, које су имале вишу стопу инфлације и мање успешну продуктивност од држава попут Немачке, губе конкурентност на тржишту. На њихове производе је, по уласку у еврозону, отпадао мањи део глобалног тржишног колача јер је евро био прескуп. А више нису могле да рачунају на девалвацију као на начин за јачање конкурентности тамошњих индустријских капацитета. Све те земље су нагомилале приличан спољнотрговински дефицит и значајан спољни дуг. И то је сада експлодирало у Грчкој."

Марш је уверен да је још пре пет или шест година требало повући одређене конкретне потезе.

Пре свега, не примати у еврозону чланице са југа Европе, што је данас популарна теорија у Немачкој. И да је можда са евром требало кренути само у оним земљама које по начину на који воде фискалну политику и опредељеност за стабилност чине хомогенију групу:

"Лепак који је све требало да повеже била је нада да ће се остале земље понашати као Немачка и бити веома стабилне и успешне у одржавању ниске стопе инфлације и високог извоза. А не могу баш све земље да буду као Немачка. Многи, а међу њима и бивши немачки канцелар Хелмут Кол, су још пре двадесет година, када је зачета идеја о јединственој европској валути, говорили да су за успех евра неопходни и неки облик политичког савеза и фискалне солидарности. Али то, на жалост, нико није желео."

Повратак немачке марке?

Анкете показују да више од половине Немаца жели да им се врати марка.

Процена Дејвида Марша је да би та жеља једном можда и могла да им се испуни:

"Марка би могла да им се врати на споредна врата јер ће све друге земље напустити евро. Или би могла да им се врати на главни улаз, јер ће Немци бити ти који ће отићи из еврозоне. Мислим да је у наредних три до четири године све могуће."

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер