петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејвид Харланд: Нема смисла да су само Срби криви за злочине у ратовима у Југославији
Хроника

Дејвид Харланд: Нема смисла да су само Срби криви за злочине у ратовима у Југославији

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 08. децембар 2012.

Њујорк - Није у реду да само Срби сносе одговорност за злочине у ратовима у Југославији, каже извршни директор Центра за хуманитарни дијалог из Женеве Дејвид Харланд.

Пресуде које се изричу само Србима немају смисла ни у погледу правде, ни у погледу реалности, ни политике, каже Харланд.

"Срби су починили многе од најгорих злочина у овим ратовима, али нису само они, и није у реду, нити корисно, да само они сносе одговорност", пише Харланд у тексту објављеном у "Њујорк тајмсу" под насловом "Селективна правда за Балкан".

"Много је лоше бити српска жртва неког злочина на подручју бивше Југославије. Током протеклих ратова на Балкану Срба је расељено - етнички очишћено - више него иједне друге заједнице. И највише Срба је остало етнички расељено дан данас. Готово нико за то није одговарао, а како стоје ствари, нико и неће", наводи овај аутор.

Харланд истиче да су ослобађајуће хашке пресуде некадашњем лидеру тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) Рамушу Харадинају и хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу показале да су сви пријатељи Запада ослобођени, а скоро сви Срби проглашени кривима.

"Овај резултат једноставно не приказује баланс злочина почињених на терену", сматра Харланд, и додаје да је оно што се догодило у Хашком трибуналу "далеко од правде", и да ће посматрачи на Балкану и шире то тумачити као наставак рата правним средставима са САД, Немачком и другим западним силама с једне, и Србима с друге стране.

Аутор сматра да ће овакво стање појачати најгоре политичке инстинкте народа бивше Југославије - код Срба комплекс од прогона, код Хрвата тријумфалност, код муслимана у БиХ осећај жртве, а код косовских Албанаца оправдање за потрагу за "чистоћом расе".

"Све ове карактеритике имају извесну истиниту основу, а сваку од њих су политичари са свих страна преувеличали и искористили", пише Харланд.

Он истиче да нема симпатије према Србима који су осуђени и да је био сведок оптужбе у случајевима против бившег председника Србије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и команданта Војске РС Ратка Младића.

Међутум, Харланд истиче да је видео десетине хиљада српских цивила који беже из Хрватске након офанзиве хрватских снага 1995. године и наглашава да "ако ослобођени генерални нису одговорни за ово етничко чишћење, неко други јесте, неко ко ће, вероватно, проћи некажњено".

Харланд истиче да је план хрватских лидера о распаду Југославије допринео да буду почињени и бројни злочини у БиХ и подсећа да је муслиманско руководство у БиХ имало дубоко компромитујуће везе са међународним покретом џихад и да је угостило најмање троје људи који су имали кључну улогу у нападу на САД 11. септембра.

Поред тога, Харланд истиче да су власти косовских Албанаца "починиле етничко чишћење у најекстремнијој форми - решиле су се скоро потпуно српске и ромске популације", па су "древни православни манастири на Косову сада скоро једини подсетник на некада бројно неалбанско становништво".

"Харадинај је ослобођен свих оптужби, али остаје чињеница да су косовски Албанци са Косова етнички очистили стотине хиљада Срба - углавном старих, жена и деце", пише овај аутор.

Он сматра да ће недостатак правног свођења рачуна поново каналисати незадовољство у политичком процесу, "што оставља доста 'муниције' за даље рунде сукоба".

"То је супротно од онога због чега је Трибунал за ратне злочине за бившу Југославију створен", закључује Харланд.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер