Дејвид Харланд: Иран, уз знање САД, наоружавао муслимане у БиХ

Хаг - Бивши званичник Унпрофора Дејвид Харланд рекао је на суђењу Ратку Младићу да су Иран, Турска и још неке земље снабдевале оружјем муслимане током рата у БиХ.

Бившем команданту Војске РС позлило је у четвртак у судници Хашког трибунала због чега у петак није било рочишта.

"Унпрофор је знао за то, али није имао мандат да спречава набавку или снабдевање оружјем", изјавио је Харланд током унакрсног испитивања.

Уједињене нације су 1991. године увеле ембарго на оружје, којим је свим државама било забрањено да снабдевају оружјем војске у бившој Југославији.

Харланд је изјавио да је Иран достављао оружје муслиманима преко Хрватске, уз знање САД и других земаља.

Он је рекао да је оружје прелазило преко Хрватске "уз одређени данак", објаснивши да је део оружја остајао у тој земљи. Према Харландовим речима, било је још канала за допремање оружја.

"Турска је такође достављала оружје авионима у ниском лету", казао је бивши службеник за цивилна питања и политички саветник Унпрофора.

У Сарајево није долазило тешко наоружање, али лако наоружање се кретало у оба правца кроз тунел испод аеродрома Бутмир, који је био широк мање од два метра, навео је сведок тужилаштва.

Харланд је изјавио да су и муслиманска и српска страна кршиле споразум о демилитаризацији заштићених зона Сребренице и Жепе, али да је ваздушним нападима НАТО прећено само Србима а да због напада муслиманских снага на Украјинце није тражена акција НАТО.

"У случају Сребренице и Жепе постојао је конкретан споразум (из 1993. године) између босанске владе и Срба о демилитаризацији", рекао је он и додао: "Обе стране су кршиле тај споразум, али је само Србима прећено."

Харланд је објаснио да је суштина мандата Унпрофора била да одврати нападе на заштићене зоне "свим потребним средствима", а да су међународне снаге временом установиле да је "немогуће одвратити те нападе било каквим другим средствима осим силом".

"Срби су реаговали само на коришћење силе или евентуално претње силом", казао је он.

Подсећајући да је напад на пијацу Маркале 28. августа 1995. године био повод за акцију Унпрофора и НАТО против српских положаја, Харланд је оценио да би, "да није то изабрано као повод, било изабрано нешто друго" јер је Унпрофор, према његовим речима, желео да се сила "принципијелно користи против српских снага".

На питање Младићевог адвоката Бранка Лукића да ли то значи да Срби нису могли да избегну нападе, Харланд је одговорио: "Не, осим ако не би престали да се боре."

Бивши службеник за цивилна питања и политички саветник Унпрофора испричао је да је, када су муслиманске снаге напале украјинске припаднике мировних снага у Жепи, које су задржали као таоце, сместа назвао тадашњег премијера БиХ Хариса Силајџића.

"Упозорио сам га да ће (због тог инцидента) за нас бити пуно теже да на предстојећем састанку у Лондону заступамо интересе коришћења силе против Срба", рекао је Харланд.

Лукић је констатовао да због напада на Украјинце није тражена акција НАТО против бошњачке војске, што је Харланд потврдио.

Говорећи о паду Жепе, Харланд је рекао да је 27. јула 1995. године постигнут договор о евакуацији цивила, али да командант бошњачких снага у том подручју Авдо Палић није пристао да преда борце и да је убијен, о чему су наредног дана Младић и генерал Здравко Толимир обавестили Унпрофор.

Харланд је изјавио и да су Иран, Турска и још неке земље снабдевале оружјем муслимане током рата у БиХ.

Унпрофор је знао за то, али није имао мандат да спречава набавку или снабдевање оружјем, рекао је Харланд током унакрсног испитивања.

Председавајући судија Алфонс Ори на почетку данашњег заседања није помињао Младићево здравље, већ је одмах позвао браниоца Бранка Лукића да настави унакрсно испитивање Харланда.

Младић (69) је мирно пратио испитивање, повремено климајући главом у знак одобравања. Неколико пута у првом делу заседања, Младић је главу ослонио на шаке, масирајући слепоочнице.

Прошлог четвртка, суђење је било прекинуто после једног сата, пошто је Младић пожалио да му није добро. Потом му је био измерен високи крвни притисак и пребачен је у болницу.

У судски притвор у Схевенингену враћен је у петак, пошто прегледима није пронађен "никакав поремећај" у његовом здравственом стању, како је изјавила представница Трибунала Нерма Јелачић.

Младићев адвокат Лукић изјавио је, такође прошлог петка, да су два прегледа на скенеру показала да Младић није доживео мождани удар. Пре него што је био ухапшен, крајем маја прошле године, Младић је преживео три мождана удара.

Према његовим речима, узрок кратког погоршања Младићевог стања био је вероватно висок крвни притисак или повишени ниво шећера у крви.

Бивши командант Војске Републике Српске оптужен је за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

(Б92)