Дејли телеграф: Португал стрепи од "ирско-грчког" пута

Нове мере ирске владе предвиђају смањење плата и социјалне помоћи, као и повећање пореза. Драконска штедња услов за добијање међународне финансијске помоћи. Парламент Португала данас о програму штедње, да би се избегла дужничка криза.

Брисел страхује за судбину зоне евра јер се криза шири и на Иберијско полуострво.

Британски Дејли телеграф пише да ће Португал покушати да избегне озбиљну дужнику кризу, попут оне која је погодила Ирску и још раније Грку.

У португалском Парламенту се данас, како преноси Би-Би-Си, одржава дебата о драконским мерама штедње које ће, страхују многи, земљу довести на ивицу банкрота и уништити економију.

Посланици признају да су замрзавање пензија и плата у јавном сектору, повећање пореза и смањење социјалне помоћи једина нада да се међународни инвеститори убеде да Португалу неће бити неопходна спољна помоћ, али да те мере нису и у најбољем интересу народа. Реч је, по оцени једног посланика опозиционе социјалистике владе, о најрестриктивнијем буџету у историји демократског Португала, који ће имати катастрофалне последице по становништво, и о економски ирационалним мерама које се уводе само да би се удовољило међународном финансијском тржишту.

"Будући да су услови под којима власти позајмљују новац ове недеље битно погоршани, све се више спекулише да ће Португал кренути путем Грке и Ирске, односно да ће бити приморан да затражи међународну финансијску помоћ", пише Дејли телеграф.

У Португалу је у среду највећи штрајк у последњих двадесет година паралисао железнички, бродски и авио саобраћај, рад болница, школа, банака, пошта, медија, ђубретара...

Протест због владиних мера штедње, које треба да ступе на снагу после усвајања буџета за два дана, први пут заједнички су организовала два водећа синдиката који заступају запослене у државном и приватном сектору.

Иберијске главобоље Еврозоне

Председник шпанске социјалистичке владе Жосе Луис Запатеро изјавио је у петак да апсолутно одбија могућност европске финансијске интервенције, попут помоћи од 90 милијарди евра колико је Европска унија упутила Ирској. Као и у претходним случајевима, политички опрез надјачава и одлаже економску рационалност, увећавајући цех накнадног “вађења”

Иако званични показатељи европске статистичке агенције Еуростат за 2009. годину неумољиво говоре о дубини економског понора у коме се налазе чланице Европске уније (ЕУ), о томе да 25 држава ЕУ просечно дугују 74,7% од бруто друштвеног производа (БДП) и да је дуг Шпаније са 53,2% “одлетео” за десет месци до 60% БДП-а, ништа од тога није спречило премијера Запатера да посеје оптимизам без превеликог покрића.

“Они који се краткорочно кладе против Шпаније, у дубокој су заблуди, јер не постоји ниједан сценарио који предвиђа спашавање Шпаније” изјавио је Запатеро и смогао снаге да, без обзира на највишу стопу незапослености у Европи од 20%, настави, “не ради се о томе да желим да пошаљем позитивну поруку, већ је реч о конкретним чињеницама”.

Позитивна порука, међутим, не допире до берзанских инвеститора чија несигурност у будући развој догађаја већ данима руши Ibex индекс берзе у Мадриду. На средини трговања у петак Ibex опасно понире у “црвенило” -2,64%.

“Рањивост шпанске привреде огледа се пре свега у слабости приватног сектора који је, од почетка рецесије, запао у дугове који достижу 210% БДП-а”, процењује економски аналитичар респектабилне Deutsche Bank.

Страх који изазвива економска судбина Португала, Ирске, Грчке и Шпаније, земаља чија презадуженост прети целој Еврозони, приморала је чак и немачку канцеларку Ангелу Меркел, иначе најжешћу критичарку постојећих економских правила и односа у Европи, да прионе на оптимизам по службеној дужности.

“Сада имам више поверења у стабилност Еврозоне и способност ЕУ да превазиђе постојеће турбуленције, него што је био случај пролетос (грчка криза)”, преноси изјаву Меркелове дневник Süddeutsche Zeitung.

(Агенције)