Dejli telegraf: Evrozoni preti deflacija

London - Članice evrozone mogle bi uskoro da se suoče sa deflacijom kakva je vladala u Japanu devedesetih godina prošlog veka, piše londonski Dejli Telegraf (DT).

Situacija u evrozoni je veoma slična scenariju koji je već viđen početkom devedesetih godina u Japanu, tvrde ekonomisti francuske Sosijete ženeral, prenosi londonski dnevnik, uz napomenu da je indeks potrošačkih cena u 17-članom monetarnom bloku zemalja opao, tokom oktobra, na 0,7 odsto, sa 1,1 procenat u prethodnom mesecu.

Deflatorna pretnja je naročito ozbiljna u zemljama evrozone koje imaju velike fiskalne probleme, poput Grčke, Portugalije, Španije i Italije, a prinuđene su da preduzimaju rigorozne mere štednje kako bi smanjile preveliku budžetsku potrošnju.

U Italiji je, naprimer, već tokom leta počela deflacija koja se, u suštini, odlikuje smanjenjem privredne aktivnosti, rastom nezaposlenosti i padom cena.

DT navodi da je nezaposlenost u evrozoni sada rekordnih 12,2 odsto, a stanje na regionalnom tržištu je sve lošije jer svakog meseca desetine hiljada ljudi ostaje bez posla.

Ukoliko u Evropi počne recesija neminovna je i deflacija, a postoji opasnost i od izbijanja trgovačkog šoka u Aziji, nakon čega je moguće očekivati i pravu paniku na finansijskim tržištima, upozoravaju analitičari na čije mišljenje se poziva Blumberg.

Investitori očekuju da će zbog pogrošanja opšte ekonomske klime Evropska centralna banka (ECB) tokom idućeg meseca biti prinuđena da smanji referentnu kamatu najmanje za 0,25 odsto sa sadašnjih rekordno niskih 0,50 procenata.

Ukoliko se taj scenario ostvari, ECB će se pridružiti Upravi federalnih rezervi i Banki Japana koje još od početka globalne finansijske krize svoje referentne kamate drže na bazmalo nultom nivou - od nula do 0,25 odsto.

Ne treba, prema oceni finansijskih eksperata, isključiti ni druge stimulativne mere monetarnih vlasti evrozone, uključujući i odobravanje veoma jeftinih kredita.

Takva očekivanja odrazila su se i na tržišne pozicije evra koji je juče opao prema američkom takmacu, na vodećim valutnim berzama u Evropi i SAD, za 1,1 odsto, ili najviše u minulih pola godine - na približno 1,355 za dolar.

Sve veći broj političara i ekonomista u zemljama "evrolenda" kritikuje ECB zbog "pasivnosti", jer smatraju da su usled oklevanja te monetarne institucije pogođene najviše periferne članice evrozone, uključujući Italiju i Španiju, čije privrede su treća i četvrta po snazi u regionu.

Prema mišljenju ekonomista, situacija u privredi te dve članice evrozone je takva da im preti dugoročna depresija koja se vrlo lako može "preliti" i u druge zemlje regiona.

(Tanjug)