Дејли телеграф: Еврозони прети дефлација

Лондон - Чланице еврозоне могле би ускоро да се суоче са дефлацијом каква је владала у Јапану деведесетих година прошлог века, пише лондонски Дејли Телеграф (ДТ).

Ситуација у еврозони је веома слична сценарију који је већ виђен почетком деведесетих година у Јапану, тврде економисти француске Сосијете женерал, преноси лондонски дневник, уз напомену да је индекс потрошачких цена у 17-чланом монетарном блоку земаља опао, током октобра, на 0,7 одсто, са 1,1 проценат у претходном месецу.

Дефлаторна претња је нарочито озбиљна у земљама еврозоне које имају велике фискалне проблеме, попут Грчке, Португалије, Шпаније и Италије, а принуђене су да предузимају ригорозне мере штедње како би смањиле превелику буџетску потрошњу.

У Италији је, например, већ током лета почела дефлација која се, у суштини, одликује смањењем привредне активности, растом незапослености и падом цена.

ДТ наводи да је незапосленост у еврозони сада рекордних 12,2 одсто, а стање на регионалном тржишту је све лошије јер сваког месеца десетине хиљада људи остаје без посла.

Уколико у Европи почне рецесија неминовна је и дефлација, а постоји опасност и од избијања трговачког шока у Азији, након чега је могуће очекивати и праву панику на финансијским тржиштима, упозоравају аналитичари на чије мишљење се позива Блумберг.

Инвеститори очекују да ће због погрошања опште економске климе Европска централна банка (ЕЦБ) током идућег месеца бити принуђена да смањи референтну камату најмање за 0,25 одсто са садашњих рекордно ниских 0,50 процената.

Уколико се тај сценарио оствари, ЕЦБ ће се придружити Управи федералних резерви и Банки Јапана које још од почетка глобалне финансијске кризе своје референтне камате држе на базмало нултом нивоу - од нула до 0,25 одсто.

Не треба, према оцени финансијских експерата, искључити ни друге стимулативне мере монетарних власти еврозоне, укључујући и одобравање веома јефтиних кредита.

Таква очекивања одразила су се и на тржишне позиције евра који је јуче опао према америчком такмацу, на водећим валутним берзама у Европи и САД, за 1,1 одсто, или највише у минулих пола године - на приближно 1,355 за долар.

Све већи број политичара и економиста у земљама "евроленда" критикује ЕЦБ због "пасивности", јер сматрају да су услед оклевања те монетарне институције погођене највише периферне чланице еврозоне, укључујући Италију и Шпанију, чије привреде су трећа и четврта по снази у региону.

Према мишљењу економиста, ситуација у привреди те две чланице еврозоне је таква да им прети дугорочна депресија која се врло лако може "прелити" и у друге земље региона.

(Танјуг)