среда, 29. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Ристић у писму амбасадорима у Србији поводом резолуције о "геноциду" у Сребреници: Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава сукоба у БиХ, пример искривљавања историје и селективног сећања
Хроника

Дејан Ристић у писму амбасадорима у Србији поводом резолуције о "геноциду" у Сребреници: Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава сукоба у БиХ, пример искривљавања историје и селективног сећања

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 17. април 2024.

 Директор београдског Музеја жртава геноцида Дејан Ристић упутио је писмо свим амбасадорима акредитованим у Србији у ком је упозорио да је Нацрт резолуције о "геноциду" у Сребреници, о ком би данас требало да се расправља на затвореном састанку у УН, "пример искривљавања историје и селективног сећања" на дешавања на простору бивше Југославије.

Ристић је у писму упозорио да би усвајање те резолуције „значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа који вековима живе на територији Босне и Херцеговине“.

„Уколико тежимо миру, требало би да заједно радимо на целовитој, неселективној и објективној култури сећања. Управо стога, позивамо владе држава-чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле услед могућег усвајања поменутог нацрта резолуције чија је најава већ изазвала дубоке поделе унутар босанско–херцеговачког друштва, као и унутар целог Западног Балкана“, навео је Ристић а пренео Музеј жртава геноцида.

Он је подсетио да је током унутрашњег оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 људи свих националности, а да је у контексту „масакра“ у Сребреници у јулу 1995. године убијено нешто више од 8.000 Бошњака.

„Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру предложеног нацрта резолуције, пример је искривљавања историје и селективног сећања на ово трагично поглавље прошлости Западног Балкана“, оценио је Ристић.

Упозорио је да такве инцијативе могу да створе друштвено окружење у ком се страдања једне етничке групе „више обележавају и вреднују у односу на друге, односно којима се успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина“.

„Такав приступ био би узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом — Србе, Хрвате и Бошњаке. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у Босни и Херцеговини, него и широм целог региона“, навео је директор Музеја жртава геноцида.

Иницијатори резолуције о којој би Генерална скупштина УН требало да гласа 2. маја су Немачка и Руанда а документом је предложено да 11. јул буде проглашен Међународним даном сећања на „геноцид“ у Сребреници.

Нацртом резолуције је затражено да „без резерве“ буде осуђено „свако порицање геноцида у Сребреници“, док су чланице УН позване да сачувају утврђене чињенице, и кроз своје образовне системе развију одговарајуће програме, како би се спречио ревизионизам и геноцид у будуц́ности.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер