Početna strana > Hronika > Dejan Jović: Na Balkanu danas žive mladi koji veruju da njihove zemlje nikada neće postati deo EU, sve je više ravnodušnih
Hronika

Dejan Jović: Na Balkanu danas žive mladi koji veruju da njihove zemlje nikada neće postati deo EU, sve je više ravnodušnih

PDF Štampa El. pošta
petak, 13. decembar 2019.

 BEOGRAD - Na Balkanu danas žive mladi koji veruju da njihove zemlje nikada neće postati deo Evropske unije, ocenio je profesor sa Univerziteta u Zagrebu Dejan Jović i naglasio da je danas čak i Solunska agenda iz 2003. upitna.

Jović je na skupu "Vraćanje Balkana u fokus EU", održanom u Rektoratu Beogradskog univerziteta rekao da mladi u regionu očekuju stagnaciju u narednoj dekadi.

"Javno mišljenje je veoma podeljeno na Zapadnom Balkanu. Proevropski su građani orjentisani u Albaniji, BiH i na KiM, dok sa druge strane, imamo rast skepticizma u Srbiji i Sloveniji", navodi Jović, te naglašava da je sve veći broj indiferentnih građana prema tome da li će region postati deo EU ili ne.

Kao primer je naveo i skepticizam u hrvatskom društvu kada je ta zemlja 2013. postala deo Evropske unije i naveo da je samo 29 odsto građana Hrvatske glasalo za ulazak u EU.

Prema njegovim rečima, ove tendencije su posledica toga što EU trenutno ne prepoznaje momenat, kao i zbog stalnog dopunjuvanja Kopenhaških kriterijuma, ali i bilateralnih sporova na putu ka EU.

On smatra da će države koje su na putu ka EU, u regionu Zapadnog Balkana, početi da razmišljaju o alternativama, te da je to sasvim normalno u ovom geopolitičkom trenutku.

"Region će gledati na drugu stranu, poput SAD, Velike Britanije, Rusije, Kine i Turske. SAD je sada alternativa EU i uvek je bila kada EU nije uspevala da se bavi regionom, kao što je bilo devedesetih", napomenuo je Jović.

Bivši ministar spoljnih poslova Albanije i aktuelni poslanik u albanskom parlamentu Ditmir Bušati kaže da zemlje u regionu ne smeju da krive EU za ono što nisu same uradile.

"Moramo da budemo samokritični. Ja ne bih želeo da pričam o evropskom proširenju, već o konsolidaciji evropskog projekta nakon pada Berlinskog zida", kaže Bušati.

On je, takođe, podsetio na političku i institucionalnu krizu sa kojom se suočavala njegova zemlja prošle godine, te je naglasio da bivši evropski komesar za proširenje Johanes Han uopšte nije posetio Tiranu u tom trenutku jer, kako je rekao, nije imao mehanizme da pomogne.

Bušati dodaje da je Evropska komisija umnogome izgubila kredibilitet u regionu.

Komentarišući regionalnu saradnju, Bušati kaže da je ona poboljšana u poslednjih nekoliko godina, i da ne postoji alternativa evropskim integracijama.

"Sa trećim akterima možemo da sarađujemo kao što to rade i druge velike sile, ali oni ne smeju da dovedu u pitanje naš strateški cilj. Evropskim integracijama ne postoji alternativa, to je pitanje ka demokratizaciji i konsolidaciji", rekao je on.

Kako navodi, ono što je potrebno zemljama u regionu to su ekonomski i socijalni rast i razvoj, te rešavanje problema demografije.

"Pitanje je kako da napravimo da naše zemlje postanu unutar sebe evropske. Rusija i Kina nam ne pomažu u ovim oblastima", dodao je on.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kazala je da je potrebno da se pronađe energija unutar zemalja regiona na putu ka EU.

"Kako je rekao i makedonski premijer Zoran Zaev, ne postoji alternativa evropskim integracijama", rekla je Liht i dodala da su građani na Balkanu realno postali mnogo skeptičniji po pitanju evropskih integracija, te da veruju da postoje druge alternative.

Predsednik Komiteta za spoljne poslove u italijanskom parlamentu Marta Grande rekla je da je i italijansko društvo veoma skeptično po nekim pitanjima u EU, ali da je Balkan veoma važan za stabilnost Evrope.

"Mislim da političari i politička klasa mogu da urade više. U mnogome zavisi od njihove aktivnosti. Ako se vratimo desetak godina unazad, mi nismo mogli ni da zamislimo EU nakon rata, ali dobri političari i politika je dovela do toga", istakla je Grande, i zaključila da "Balkan treba da bude vraćen na evropski sto".

(Tanjug)