недеља, 31. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Јовић: На Балкану данас живе млади који верују да њихове земље никада неће постати део ЕУ, све је више равнодушних
Хроника

Дејан Јовић: На Балкану данас живе млади који верују да њихове земље никада неће постати део ЕУ, све је више равнодушних

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 13. децембар 2019.

 БЕОГРАД - На Балкану данас живе млади који верују да њихове земље никада неће постати део Европске уније, оценио је професор са Универзитета у Загребу Дејан Јовић и нагласио да је данас чак и Солунска агенда из 2003. упитна.

Јовић је на скупу "Враћање Балкана у фокус ЕУ", одржаном у Ректорату Београдског универзитета рекао да млади у региону очекују стагнацију у наредној декади.

"Јавно мишљење је веома подељено на Западном Балкану. Проевропски су грађани орјентисани у Албанији, БиХ и на КиМ, док са друге стране, имамо раст скептицизма у Србији и Словенији", наводи Јовић, те наглашава да је све већи број индиферентних грађана према томе да ли ће регион постати део ЕУ или не.

Као пример је навео и скептицизам у хрватском друштву када је та земља 2013. постала део Европске уније и навео да је само 29 одсто грађана Хрватске гласало за улазак у ЕУ.

Према његовим речима, ове тенденције су последица тога што ЕУ тренутно не препознаје моменат, као и због сталног допуњувања Копенхашких критеријума, али и билатералних спорова на путу ка ЕУ.

Он сматра да ће државе које су на путу ка ЕУ, у региону Западног Балкана, почети да размишљају о алтернативама, те да је то сасвим нормално у овом геополитичком тренутку.

"Регион ће гледати на другу страну, попут САД, Велике Британије, Русије, Кине и Турске. САД је сада алтернатива ЕУ и увек је била када ЕУ није успевала да се бави регионом, као што је било деведесетих", напоменуо је Јовић.

Бивши министар спољних послова Албаније и актуелни посланик у албанском парламенту Дитмир Бушати каже да земље у региону не смеју да криве ЕУ за оно што нису саме урадиле.

"Морамо да будемо самокритични. Ја не бих желео да причам о европском проширењу, већ о консолидацији европског пројекта након пада Берлинског зида", каже Бушати.

Он је, такође, подсетио на политичку и институционалну кризу са којом се суочавала његова земља прошле године, те је нагласио да бивши европски комесар за проширење Јоханес Хан уопште није посетио Тирану у том тренутку јер, како је рекао, није имао механизме да помогне.

Бушати додаје да је Европска комисија умногоме изгубила кредибилитет у региону.

Коментаришући регионалну сарадњу, Бушати каже да је она побољшана у последњих неколико година, и да не постоји алтернатива европским интеграцијама.

"Са трећим актерима можемо да сарађујемо као што то раде и друге велике силе, али они не смеју да доведу у питање наш стратешки циљ. Европским интеграцијама не постоји алтернатива, то је питање ка демократизацији и консолидацији", рекао је он.

Како наводи, оно што је потребно земљама у региону то су економски и социјални раст и развој, те решавање проблема демографије.

"Питање је како да направимо да наше земље постану унутар себе европске. Русија и Кина нам не помажу у овим областима", додао је он.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт казала је да је потребно да се пронађе енергија унутар земаља региона на путу ка ЕУ.

"Како је рекао и македонски премијер Зоран Заев, не постоји алтернатива европским интеграцијама", рекла је Лихт и додала да су грађани на Балкану реално постали много скептичнији по питању европских интеграција, те да верују да постоје друге алтернативе.

Председник Комитета за спољне послове у италијанском парламенту Марта Гранде рекла је да је и италијанско друштво веома скептично по неким питањима у ЕУ, али да је Балкан веома важан за стабилност Европе.

"Мислим да политичари и политичка класа могу да ураде више. У многоме зависи од њихове активности. Ако се вратимо десетак година уназад, ми нисмо могли ни да замислимо ЕУ након рата, али добри политичари и политика је довела до тога", истакла је Гранде, и закључила да "Балкан треба да буде враћен на европски сто".

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер