среда, 08. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дарко Танасковић: Улазак "Косова" у Унеско имао би несагледиве последице - наше цркве и манастири престали би да се воде као културна добра Србије
Хроника

Дарко Танасковић: Улазак "Косова" у Унеско имао би несагледиве последице - наше цркве и манастири престали би да се воде као културна добра Србије

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 04. јануар 2017.

 КОСОВСКА МИТРОВИЦА - Амбасадор Србије при Унеско Дарко Танасковић упозорио је да би уколико би Косово којим случајем постало чланица Унеска то имало несагледиве последице по српски идентитет и културно наслеђе у покрајини.

У интервјуу за "Јединство" он је рекао да би се у том случају у документима ове организације наши средњовековни споменици, цркве и манастири, водили као културна добра на територији "државе Косово", а не више Србије.

То, како објашњава не би аутоматски значило промену власништва над предметним културним добрима, као ни њихово проглашавање албанским у културноисторијском смислу, на шта се обично мисли кад се у јавности помало панично најављује „отимање" српске културне баштине на КиМ.

Међутим почела би нова фаза планског "контекстуалног притиска" на српско културно и духовно наслеђе, и саме темеље српског идентитета, са несагледивим последицама, рекао је он.

Танасковић је упозорио да је цинично и смешно уопште говорити некој бољој заштити тога наслеђа, што као аргумент у прилог пријему „Косова" радо истичу власти у Приштини и њихови заговорници у међународној заједници.

Одговарајући на питање да ли је могуће да српска културна баштина на Косову добије екстериторијалност, истакао да зна да је било идеја да се статус наше културне баштине на КиМ функционално и трајно реши увођењем неког вида екстериторијалности, по моделу Атоса и да су појединци чак помињали и Јерусалим, Ватикан, али да за то нема реалних услова.

"Мислим да за то нема реалних услова, јер би свако такво решење као премису подразумевало постојање независне државе „Косово", у чијим оквирима би екстериторијалност била успостављена, билатерално договорена, а међународно гарантована,"- рекао је он.

За Србију је, независност „Косова" неприхватљива и она с њим не може улазити ни у какве међудржавне аранжмане, нагласио је Танасковић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер