Danijel Server: Srbija će morati da prizna nezavisnost Kosova

Potpredsednik vašingtonskog Instituta za mir Danijel Server osvrnuo se na nacrt rezolucije o Kosovu koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN i moguće opcije za rešenje kosovskog pitanja posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Server: Beograd bi trebalo da prihvati realnost

Server: “Nakon odluke Međunarodnog suda pravde apsolutno nema mesta za pregovore o statusu. Naravno, može se razgovarati o nizu otvorenih pitnaja, ali poziciju Srbije protiv nezavisnosti Kosova baziranu na pravnim argumentima, odbacio je Međunarodni sud pravde. Pošto je Srbija tražila mišljenje suda i sada ga dobila, ona je obavezna da ga se pridržava.“

Glas Amerike: Da li bi jedna od solucija mogla da bude autonomija za severni deo Kosova?

Server: „Severni deo Kosova prema Ahtisarijevom planu ima brojne garancije za lokalnu upravu i kontrolu. Interesuje me šta bi više tamošnji ljudi želeli od onoga što im se daje tim planom. Ahtisari je takvom formulacijom nastojao da pridobije podršku Srba svom planu. Oni dobijaju sve tim planom.“

Glas Amerike: Šta mislite o mogućnosti podele Kosova ili bi to mogao da bude nepoželjan presedan?

Server: „Ja sam otvoreno rekao da bi dve suverene države mogle da razgovaraju o podeli, ali ne verujem da će biti moguće da se postigne sporazum. Razlog tome je da kada Srbija bude zatražila severni deo Kosova, Priština će tražiti Preševsku dolinu, što će Srbi odbaciti. Pored toga, međunarodna zajednica neće prihvatiti tako nešto jer ne želi da se to odrazi na situciju u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Kosovskim rešenjem bi trebalo podstaći stabilnost, a ne nestabilnost. U ovom trenutku bi podela, razmena teritorije, itd, izazvali regionalnu nestabilnost, a to međunarodna zajednica ne želi.“

Glas Amerike: Zašto Kosovo ne bi moglo da bude podeljeno, imajući u vidu da nikada ranije nije bilo država, dok Srbija jeste, kao i bivša Jugoslavija, ali su ipak podeljene?

Server: „Moguće je u teoriji izvršiti podelu, dok je u praksi to loša ideja zbog mogućih posledica u Bosni i Makedoniji, za šta Srbija ne želi da bude odgovorna. Ako bi Srbija i Kosovo mogli da na čaroban način garantuju da podela ili razmena teritorija ne bi imali šire regionalne posledice, to bi, predpostavljam, bilo moguće. Ali, kako bi to Beograd i Priština mogli da garantuju?“

Glas Amerike: Ako bi se, recimo, postiglo rešenje o autonomiji ili podeli, da li bi Beograd tada morao da prizna nezavisnost Kosova?

Server: „Srbija će morati da prizna nezavisnost Kosova kako god da gledate na to pitanje. Argumenti Beograda su odbačeni, mada odluka Međunarodnog suda pravde ne znači da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova, ali činjenica je da će Beograd morati da naznači teritoriju za koju podnosi molbu za učlanjenje u EU, a pitanje je koja je to teritorija - da li je to celo Kosovo ili njegov deo ili šta konkretno. Ako to implicira podelu, Brisel to neće prihvatiti. Znači, Beograd bi trebalo da prihvati realnost, a to je da se Kosovo odvojilo od Srbije i da ga je priznalo 68 država.“

Glas Amerike: Da li ima nekih novih razmišljanja u SAD i EU u pogledu kosovskog problema?

Server: „Nema ih. Evropska unija je i dalje podeljena po tom pitanju, dok SAD podržavaju nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. Prerano je očekivati bilo kakvo novo preispitivanje sada, mada možda cela situacija ide nešto više u prilog Prištini zbog odluke Međunarodnog suda pravde, koju Srbija u suštini odbacuje, a Kosovo prihvata.“

(VOA)