недеља, 29. март 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данијел Хамилтон: Усвајање резолуције о Косову успех САД и ЕУ
Хроника

Данијел Хамилтон: Усвајање резолуције о Косову успех САД и ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 16. септембар 2010.

Данијел Хамилтон, извршни директор Центра за трансатлантске односе при Универзитету Џонс Хопкинс, у интервјуу за Глас Америке коментарише импликације недавно усвојене резолуције о Косову у Генералној скупштини УН, коју су заједнички поднеле Србија и Европска унија. Хамилтон истиче да поменути дипломатски потез представља успех трансатлантских партнера.

„То је био одраз успешног трансатлантског јединства, свако је од нас одиграо своју улогу. Потпредседник Бајден је направио неколико телефонских позива, тражећи од Београда да попусти у Уједињеним нацијама. Европска унија је предочила да се, уколико Србија жели учлањење, од ње очекују одређени уступци. Неколико европских министара је истакло да је дошло време за договор са Унијом, од које Србија тражи економско повезивање и нове инвестиције.“

Упитан како је постигнут конзенсус око резолуције иако свих 27 чланица Европске уније не признаје Косово, Хамилтон је одговорио:

„Не верујем да се било која земља Европске уније не слаже да Косово и Србија треба да разговарају, и да су излишне све вештачке сметње томе. Све земље, и оне које признају и оне које не признају Косово, слажу се и у томе да будућност Косова лежи у Европи, као што верују да Србија треба да се придружи Европи.“

На питање да ли све земље Европске уније сматрају да ће ти разговори бити вођени између две суверене државе, Хамилтон је одговорио:

„Непрецизност о томе омогућила је постизање компромиса. То се зове умеће дипломатије - нико не мора да прихвати одређени коначан исход, него пристаје на разговоре и нова настојања. Ако је генерални циљ улазак у Европску Унију, питање суверенитета и друге ствари које толико заокупљају земље Југоисточне Европе, добијају сасвим другачије значење. Учлањење у Унију представља интеграцију у ширу заједницу и заједнички рад којим се стиче бољи положај у свету од положаја мале земље изван таквог блока.“

Нашег саговорника смо питали да ли је конфликт око резолуције показао да је исцрпљен приступ потпредседника Бајдена да америчко-српски односи могу успешно да се граде без обзира на неслогу око Косова.

„Мислим да смо сведоци лимитираности приступа Србије, који се састоји из неприхватања реалности и настојања да се ствари преокрену и преиспита реаговање међународне заједнице. Међутим, као што сам већ рекао дошли смо до решења које представља успех за трансатлантску заједницу која је предочила Србији, да не може да игнорише оно што је договорено и постигнуто.“

Хамилтон додаје да Европска унија жели да узврати на позитиван потез Србије убрзаним прослеђивањем њеног захтева за кандидатуру Европској комисији. Међутим, на путу до пуног учлањења налази се још једна крупна препрека.

„Интеграција Србије у европску матицу и евроатлантске институције у ширем смислу, подразумева и решавање питања као што су ратни злочини, а то значи да је потребно да генерал Ратко Младић буде ухваћен.“

Када је реч о интеграцији у евроатлантску заједницу, ратни злочини представљају црвену линија за све земље Западног Балкана, које су биле захваћене оружаним сукобима током 1990-тих, закључио је Данијел Хамилтон.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер