Данијел Цвјетићанин: Србија на рубу пропасти

Живи се горе него икада, просек зарада пао са 402 на 353 евра, а просечна корпа са 402 порасла на 520 евра.

Када је у септембру 2008. у Америци озваничена дубока економска криза, политичари у Србији напрасно су постали оптимистични.

Први се огласио тадашњи министар економије и потпредседник Владе Србије Млађан Динкић, који је казао да наша земља има шансу да искористи светску кризу и преокрене је у своју корист.

- Грађани не треба претерано да брину, банкарски систем ће остати стабилан, али мораћемо сви много више да штедимо и радимо - самоуверен је био Динкић. Још један потпреседник Владе, Божидар Ђелић био је оптимистичан, јер је очекивао да ће криза бити санирана пре него што се њени ефекти одразе на Србију.

Динкић је за пола копља надмашио своје колеге у ширењу оптимизма. Октобра 2008. предвидео је да ће инвеститори највише зарадити у Кини и Србији.

- Када глобална криза прође, верујем да ће инвеститори подвући црту и израчунати где су изгубили, а где добили. Показаће се да су имали највеће губитке у САД и највећем броју европских земаља, а да су зарадили у Кини, Србији и у можда још неколико земаља! После такве ситуације ми ћемо први пут имати прилику да једну велику кризу преокренемо у своју корист - причао је Динкић.

И шеф државе Борис Тадић сматрао је да се баш у светској кризи налази шанса за убрзани развој Србије. 

Нажалост, убрзо је постало јасно да је светска криза озбиљно погодила више него крхку економију Србије, а данас, непуне три године након што је протутњао финансијски цунами, грађани Србије живе горе него икад.  

Просечна плата за месец март била је 353 евра, а потрошачка корпа процењена је на 52.000 динара (близу 520 евра). Другим речима, немамо довољно ни за храну, а камоли за друге потребе.  

Тако је Србија постала најгора од свих комшија, јер просечна зарада у Црној Гори износи 518 евра, БиХ 403 евра, Хрватској 736, а Словенији 970 евра. Колико су мизерне плате у Србији можда најбоље показује податак да је минималац у Хрватској од 385 евра већи од просечне плате у Србији и то за 32 евра!

Цене хране дивљају, цегери су све празнији, јабуке су скупље од банана, месо се на трпези радника и пензионера нађе се само о празницима, а Влада је била принуђена да уредбом ограничи цену векне народног хлеба на 54 динара (нешто мање од пола евра).
И поред тога житељи Србије се тискају у касним поподневним сатима да купе бајат хлеб, чија је цена нижа за 50 одсто.

Укупни дуг достигао је цифру од 23,8 милијарди евра, што Србију сигурним корацима води ка дужничком ропству. И пре три године економска ситуација у Србији није била за похвалу, па ипак статистика говори да није све било толико црно.

Просечна плата у септембру 2008. износила је 402 евра и у потпуности је покривала просечну потрошачку корпу, док је укупни спољни дуг Србије закључно септембром износио 20,5 милијарди евра (индикативно је да је на крају првог квартала те 2008. износио 17,9 милијарди евра).

Производња оптимизма

Економиста Данијел Цвјетићанин за "Вести" каже да је испод части сваког аналитичара да коментарише говоре домаћих политичара. Ипак, додаје да је реч о испланираном обмањивању народа.

- Политичари су о тобожњем избегавању кризе лагали, и то свесно. Јер како би другачије добили изборе, па то им је професија. Они се чак хвале колико могу слагати свој народ. Сви би добили улазницу за "клуб лажова". Они не признају да су чланови то клуба него то модерно називају ПР или маркетинг. - оцена је др Цвјетићанина.

Банана држава

Што се Србије тиче наши политичари се упињу из петних жила да нам објасне добробит уласка у ЕУ, али поставља се питање где се ми сада економски гледано тачно налазимо и где припадамо.

- Продајемо шуме, воде, припремамо се за продају ЕПС-а, дакле распродајемо све природне ресурсе. Морамо себи да признамо да смо одавно постали банана држава у којој цвета индустрија коцке, нелегалних послова, док у земљама ЕУ (старим чланицама) цвета висока технологија, банкарство, енергетика - каже др Цвјетићанин и закључује да је Србија одавно у неоколонијалном положају.

Народ лоше живи, наставља наш саговорник, и додаје да је најтеже старим људима, поготово онима који примају минималне пензије од 90 до 100 евра.

- Јасно је да се са том цркавицом не може живети, а у ништа бољој позицији није ни армија од милион незапослених људи, социјални случајеви, радници који по неколико месеци не примају плате .

Све у свему, једна врло тужна слика Србије - наводи др Цвјетићанин и закључује:

- У протеклих десетак година српски државни врх је распродао сва предузећа која су вредела, а на путу смо да постанемо европска Никарагва.

Зашто је сакривен пад бруто друштвеног производа

Припремају грађане на још лошији стандард?

Упркос проценама да је пад бруто друштвеног производа (БДП) у 2009. био много већи од процене званичне статистике, у кабинету премијера Цветковића тврде да су за Владу Србије релевантни само званични подаци Републичког завода за статистику, који говоре да је БДП у 2009. пао за 3,5 одсто.

Међутим, група економиста на челу са др Стојаном Стаменковићем изашла је са проценом да је пад српског БДП-а у 2009. био два пута већи од званичног, те да је уместо са падом од 3,5 одсто година завршена са минусом од 6,2 одсто.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић затражио је расправу о томе. Позив да објасне разлику у подацима добили су и надлежни у Републичком заводу за статистику.

Заменик директора тог завода Миладин Ковачевић тврди да у различитим подацима о кретању домаћег БДП-а нема ничег спорног, а понајмање материјала за аферу. Међутим др Цвјетићанин сматра да, иако није реч о великом скандалу, такве разлике између званичне и било које друге процене не би смеле да се догађају.

- Слутим да власт припрема народ на оно што би се могло назвати "време оскудације". Јер ако се пише о паду БДП из 2009 од 6,2 одсто (уместо 3,5 одсто) то онда носи поруку просветарима и пензионерима - не тражите повишице. Чак и Тадић позива на стрпљење и обећава да ће бити боље следеће године, подсећа др Цвјетићанин.

Двосекли мач

Др Љубомир Маџар каже да би податак о паду БДП од 6,2 одсто могао да утиче да представници ММФ буду тврђи кад је реч о повећању пензија (што је нашим политичарима необично важно јер су најстарији суграђани и најажурнији гласачи).

Ипак др Маџар сматра да је то двосекли мач, јер да су званичници ММФ знали да је пад већи него што се приказује, можда би били шире руке и дали више кредита.

(Вести)