Danijel Cvjetićanin: Srbija je sada u najvećoj ekonomskoj krizi

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensen Dežer ocenio je da je Srbija u poslednjem trenutku izbegla grčki scenario, odnosno - bankrot. On je objasnio da je naša zemlja na vreme preduzela preventivne mere i zatražila pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, ekonomista dr Danijel Cvjetićanin se ne slaže sa ovom ocenom i ističe da je Srbija ušla u dužničku krizu, a Dežerovu izjavu ocenjuje kao izvesnu podršku našim političarima.

Da li je i koliko teška ekonomska kriza u Grčkoj uporediva sa situacijom u Srbiji?

- Poređenje teške ekonomske krize u Grčkoj sa našom zemljom je krajnje nelogično, da ne kažem neumesno.

Prvo Grčka je članica Evropske unije i ono što je još važnije članica evrozone. Svaka kriza u ovoj zemlji direktno pogađa evro kao valutu, dakle sve članice evrozone.

Mi nismo članica EU, niti smo deo sistema evrozone, što znači da se poređenja ne mogu praviti.

Koliko bi članice EU bile uznemirene eventualnim bankrotom Srbije?

- Grčka kriza je veoma uplašila sve članice evrozone, što je razumljivo jer im je ugrožena valuta. Nismo deo evropske porodice, više dođemo kao evropska Bolivija ili Kolumbija. Više skoro nemamo ni šta da rasprodajemo.

Vidite Evropljani zasad Grcima prete da će im uzeti ostrva za dugove, a nama su već uzeli sve fabrike i prirodne resurse.

Ipak Dežer tvrdi da je Srbija preduzela preventivne i jedine prave mere da spreči bankrot?

- Naši političari su preduzeli sve mere da Srbija uđe u dužničku krizu (prema podacima Ministarstva finansija javni dug Srbije na kraju marta je bio 12,7 milijardi evra. Ako se javnom dugu dodaju dugovanja privrede onda je cifra veoma zabrinjavajuća - ukupan dug je čak 23,8 milijardi evra prim.aut.).

Dežer pokušava da da podršku našim političarima i da svi onda mislimo kako smo tokom svetske krize odlično prošli, a na žalost nismo.

Pa vidite kako danas živimo, plate su jedva 350 do 360 evra, mnogo radnika uopšte ne prima platu, milion građana je nezaposleno, penzioneri jedva preživljavaju. I kako smo to mi onda dobro pregurali krizu, pa mi smo upravo sada u najvećoj krizi.

Doznake naših ljudi iz dijaspore pomažu našim građanima da se izbore sa nemaštinom?

- Tačno tako. Prema procenama naši građani iz dijaspore godišnje u našu zemlju pošalju oko 4,2 milijarde evra. To je neprocenjiva pomoć, koja je spasla naš narod u vreme sankcija i takođe i danas kada je kriza u našoj zemlji velika a sve zbog katastrofalne ekonomske politike koju vodi naš državni vrh.

Doznake naših ljudi su dragocene, a ni prodaja dva Telekoma godišnje ne bi nadomestila ovu pomoć. Ili u toj meri morali bismo se dodatno zadužiti. Politika zaduživanja je ono što naši političari najbolje rade.

Šta će se dešavati sa vrednošću domaće valute. Evro vredi 99,16 dinara, koliko će to potrajati?

- Kurs je krajnje nerealan, ali smatram da će se ovako visoka vrednost dinara zadržati jer je Narodna banka Srbije pod pritiskom veoma zaduženih građana, koji bi u slučaju veće oscilacije kursa još teže vraćali kredite. Zatim ovakav kurs odgovara uvozničkom lobiju, ali i evroatlantskih zemljama koje mogu lakše da plasiraju svoje proizvode na naše tržište.

Prema podacima Narodne banke Srbije najviše novca od doznaka u našu zemlju dolazi iz Nemačke, Švajcarske, SAD, Francuske, Austrije.?

- Naši ljudi ma koliko daleko da su od rodne grude ne zaboravljaju svoje rođake u otadžbini, pa se tako doznake pretvaraju u "redovni vanredni prihod". Ova pomoć u mnogome poboljšava standard naših građana.

(Vesti)