среда, 28. фебруар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Забрањен у Канади, Аустралији, Хрватској, Словенији и Републици Српској - да ли је сок „Прајм“ који се продаје у Србији исти онај који је повучен у другим земљама?
Хроника

Данас: Забрањен у Канади, Аустралији, Хрватској, Словенији и Републици Српској - да ли је сок „Прајм“ који се продаје у Србији исти онај који је повучен у другим земљама?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 29. новембар 2023.

 Ново енергетско пиће „Прајм“ у Србији је брзо постало јако популарно, али не толико доступно због изрзито високе цене која за њега мора да се плати. Иако је овај произовод у појединим земљама региона, али и света забрањен због потенцијалне штетности за здравље, у Србији се институције не оглашавају, а деца још могу слободно да га купе и конзумирају.

„Прајм“ (Приме) је пиће које су осмислили амерички инфлуенсер Логан Паул и британски инфлуенсер и боксер Олајиде Олаинка Вилијамс познатији као „КСИ“.

Ово пиће појавило се пре само годину дана, односно 2022. године, а за јако кратко време постало је популарно широм света.

Пажњу шире јавности пре свега је привукло то што је ово пиће изазвало помаму међу млађом популацијом, као и цена која је била изузетно висока. Тако је у Србији флашица чак 1.000 динара, а онлајн се продаје још скупље, за целих 30 долара.

„Прајм“ су промовисале бројне звезде интернета, али и јавне личности из различитих области као што је фудбалер Ерлинг Халанд, а међу спонзорима и партнерима налазе се и фудбалски клубови Барселона, Арсенал, као и Бајерн Минхен.

Овде треба разликовати две врсте овог производа, „Прајм хидратејшн“ (Приме Хyдрататион), који, како је објашњено служи за рехидратацију, и „Прајм енерџи“ (Приме Енергy) који је енергетско пиће са високим нивоом кофеина.

Међутим, готово од настанка овог пића, прате га различите спекулације, које су касније прерасле у то да је ово пиће добило забрану продаје у одређеним земљама света, као што су Канада и Нови Зеланд, а забрањено је, такође, у школама у Аустралији, Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама… а у последње време и земље региона као што су Хрватска и Словенија кренуле су истим стопама, а последња је то учинила и Република Српска.

Неке земље су овај производ забраниле због високог нивоа кофеина.

Како наводи ЦНН, у Канади је законско ограничење за кофеин у енергетским пиц́има од 180 милиграма за једну лименку. „Прајм енерџи“ садржи 200 милиграма по лименци, што је скоро шест пута више него у обичној Кока-коли. Због тога је ова земља, али и друге, забранила продају овог производа.

Како је објашњено из Хрватске, ово енергетско пиће садржи састојак Л-теанин, чија је употреба у безалкохолним пићима у супротности с одредбама Европског парламента. Тако да је управо ова супстанца била разлог за забрану у нама суседној земљи.

Л-теанин је аминокиселина која се налази првенствено у зеленом и црном чају и неким печуркама. Такође је доступан у облику таблета.

Како је Н1 писао, Теанин се продаје као додатак исхрани и сматра се безбедним у дозама до 250 милиграма и као такав одобрен је од стране америчке Управе за храну и лекове (ФДА).

Људи користе Л-теанин за побољшање менталне функције. Такође се користи за анксиозност, ментална оштец́ења, стрес, менструалне тегобе и друга стања, али Европска агенција за безбедност хране открила је да нема добрих научних доказа који би подржали његову употребу.

Оно што је, такође, спорно када је у питању Прајм, јесте присуство Л-теанина и његова комбинација са кофеином.

Ипак, ниједан од ових разлога, како се чини, није препрека да се „Прајм“ користи у нашој земљи, с обзиром да се надлежне институције нису оглашавале о овом производу.

„Прајм“ је недавно стигао на тржиште Србије, а тренутно се продаје само на бензинским пумпама НИС и Гаспром, али се може пронаћи и у још неким маркетима.

Редакција Данаса писала је НИС-у и Гаспрому поводом ове теме, међутим до објављивања овог текста, од њих нисмо добили одговор.

Међутим, из компаније НИС су недавно у одговору за портал Н1 навели да на домаћем тржишту искључиво нуди хидрирајућа пића овог бренда која не садрже кофеин, нити глутен и служе за успостављање равнотеже минералних соли и витамина за особе које се баве физичком активношц́у.

„На оригиналној декларацији производа наводи се да није намењен деци, већ одраслима, а иста информација наведена је и на wеб страници наше компаније Приме – НИС Петрол и Газпром. Уз то, декларација производа у Србији је прилагођена важећим законским прописима“, рекли су из НИС-а.

Како су нагласили, у „својој понуди компанија НИС нема енергетско пиће “Приме” које је предмет забране на појединим тржиштима“.

Они су додали да НИС не планира да шири асортиман овог пиц́а и не планира да настави са увозом.

На њиховом сајту заиста испод ових пића стоји напомена.

„Пиће је намењено одраслим особама. Дозвољен дневни унос је једна флашица од 500 милилтара“, пише испод ових производа.

Наша редакција се са питањима обратила и државним органима.

Сектор тржишне инспекције је на наша питања послао одговор у ком нас је упутио да та питања поставимо надлежном министарству.

То смо и учинили, али ни Министарство унутрашње и спољне трговине није одговорило на наше упите.

Како енергетска пића као што је „Прајм“ делују на организам?

Нутриционисткиња Бранка Мирковић за Данас наводи да је „Прајм“ енергетско пиће, које је прошле године имало промоцију највише преко врхунских спортиста, клубова и других познатих личности, углавном намењено младој популацији, омладини и деци.

„С разлогом је забрањено и повучено из продаје у многим земљама јер садржи велике количине кофеина и Л-теанина који појачава дејство кофеина“, објашњава она.

У тим земљама, где је забрањена продаја, како наводи наша саговорница, примећено је да се продаја наставља преко друштвених мрежа.

„Оправдане забране продаје „Прајм“ енергетског пића полазе од чињеница да Л-теанин није дозвољен у енергетским пићима, да једна лименка садржи велике количине кофеина и шећера. Обично конзументи попију неколико лименки, јер делује освежавајуће и даје субјективни осећај веће енергије, смирује и побољшава когнитивне способности. И то само у веома кратком времену док се пије. После извесног времена а посебно ако се попије више лименки изазива мучнину, болове у стомаку, повраћање, убрзан рад срца, несаницу, дезоријентисаност… Посебно је опасно ако се меша са алкохолом или додаје коктелима“, појашњава наша саговорница.

Мирковић додаје да је, као и за сва енергетска пића, укус тако дизајниран да се ствара потреба за додатним узимањем, углавном се попије више лименки, док је безбедна количина само једна конзерва дневно, а тако је и декларисано.

„Ствара одређену врсту зависности као сва енергетска пића. Потребе да се више и чешће конзумира су примећене код потрошача, посебно код деце. После таквих епизода „зависности“ од енергетског пића одустајање од конзумирања, изазива појачану зеђ, нервозу, презнојавање и несаницу“, указује она.

Како потрошачи да знају шта конзумирају?

Председник Удружења потрошача Ефектива Дејан Гавриловић за Данас потврђује да је верзија пића „Прајм“ која садржи кофеин и Л-теанин забрањена у Хрватској, Словенији и Црној Гори, зато што та два састојка у комбинацији изазивају штетне последице.

„НИС Петрол је раније издала саопштење да се та спорна верзија „Прајма“ није увозила у Србију и да не може да се купи, већ да код нас постоји само ова верзија пића која служи за хидратацију организма, али и ова друга верзија садржи вештачке заслађиваче, па ни она није погодна за децу“, наводи он.

Колико је здравље потрошача у Србији безбедно, како додаје, показују бројне пошиљке хране које су у последњих неколико месеци враћане са хрватске границе, које су у себи садржале разне пестициде и друге штетне састојке.

„То јасно показује чињеницу да се у Србији производи храна која у себи има штетне састојке и да се у процесу производње то не контролише на адекватан начин и да ми о штетности тих производа сазнајемо тек када они дођу на границе Европске уније (ЕУ)“, указује Гавриловић.

Оно што не дође на границе ЕУ, како каже, ми поједемо и не знамо шта смо појели.

Наш саговорник наглашава и то да се ниједна државна институција, нити надлежна инспекција није огласила о „Прајму“.

„Ово је земља безакоња, овде је све могуће. Најбољи пример тога је онда када је ниво афлатоксина био преко граничне вредности, наша држава је то решила тако што је само повећала ту граничну вредност и рекла да је сад све у реду. Не сећам се кад је код нас последњи пут инспекција утврдила да је неки производ штетан и да се он уклања, све то сазнајемо само кад крену ван граница наше земље“, наводи Гавриловић.

Колико је штетан кофеин?

Према речима нутриционисткиње Јасне Вујичић, вец́ина одраслих особа може безбедно да конзумира до 400 милиграма кофеина дневно.

То је отприлике оно што бисмо унели ако попијемо четири до пет шољица кафе.

Међутим, како је навела, то је општа препорука, али поједине особе могу бити осетљивије од других.

Уколико се претера са уносом кофеина могу се појавити одређени нежељени симптоми као што су дрхтавица, нервоза, несаница, главобоља, вртоглавица, убрзан рад срца, као и дехидрација.

Што више кофеина садржи храна или пиц́е, вец́а је вероватноц́а да особа доживи ове нежељене ефекте.

„Вец́ина особа осети максималан ефекат кофеина око сат времена након конзумирања. После четири до шест сати, ваше тело ц́е потрошити око половине онога што сте унели“, навела је Вујичић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер