четвртак, 21. октобар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Велика студија у САД - Нема јасних и поузданих доказа да је ношење маски у школама делотворно
Хроника

Данас: Велика студија у САД - Нема јасних и поузданих доказа да је ношење маски у школама делотворно

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. септембар 2021.

 Крајем маја 2021. године Центар за контролу и превенцију болести објавио је значајну, али углавном занемарену, опсежну студију о преносу цовида-19 у америчким школама.

Неколико водећих медија пренело је ову вест понављајући сажетак студије која каже да је ношење маски код тада невакцинисаних учитеља и побољшање вентилације повезано с мањом учесталошћу вируса у школама, преноси Индеx.хр.

То су здраворазумске мере, а чињеница да делују свакако је охрабрујућа, али не и изненађујућа. Друга открића ове студије, подједнако важна, међутим, нису пронашла места у сажетку и углавном нису била доступна јавности. Она бацају сумњу на учинак многих мера сузбијања заразе у америчким школама, пише Интеллигенцер.

„Захтевање да ученици носе маске нема статистички значајну корист“

Утврђено је да дистанца, хибридни модели, заслони и друге баријере у учионицама, ХЕПА филтери и што је најважније, захтевање да ученици носе маске, немају статистички значајну корист. Другим речима, за ове се мере не може рећи да су делотворне.

У науци и јавноздравственим политикама изван САД-а импликације ових конкретних спознаја нису баш контроверзне. Многе земље, Велика Британија, Ирска, цела Скандинавија, Француска, Холандија, Швајцарска и Италија, изузеле су децу с различитим добним границама од ношења маски у учионицама. Очигледно је да нема доказа о већим епидемијама у школама у тим земљама у односу на школе у САД-у, где је велика већина деце носила маске целе академске године и наставиће то чинити у догледној будућности.

Ове земље, заједно са Светском здравственом организацијом (WХО), чије се смернице за маскирање деце битно разликују од препорука америчког ЦДЦ-а, изричито су признале да одлука о маскама код ученика носи са собом потенцијалне академске и друштвене штете за децу па им можда неће бити од користи. До данас их ни заразни делта сој није нагнао да промијене овај став. Многи стручњаци с којима је аутор текста разговарао рекли су да иако делта сој представља нови забрињавајући фактор у пандемији, веројатно не би требао променити наше размишљање о обавезном ношењу маски у школама.

У САД-у препоруке да сви старији од две године који нису вакцинисани треба да носе маске у затвореном

У САД-у је друкчије. 9. јула нешто више од месец дана након објављивања студије, ЦДЦ је објавио ажуриране смернице за школе, укључујући препоруку да све особе старије од две године које нису потпуно вакцинисане треба да носе маске у затвореном простору. Десет дана касније Америчка педијатријска академија (ААП) учинила је корак даље и рекла да би сви у школама старији од две године требало да носе маске, без обзира на статус вакциниције. ЦДЦ је касније прилагодио своје смернице стајалишту ААП-а.

Изузетна политичка конотација маски у школама отежава вођење кохерентног разговора о науци. Генерално, већи део демократске Америке снажно се залаже за маске у школама, док се већи део републиканске Америке противи маскама. У Флориди, Тенесију и неким другим америчким савезним државама састанци локалних школских одбора на прагу су насиља док се родитељи и службеници боре око тог питања.

Будући да су се дестине милиона америчке деце ове јесени вратиле у школу, њихови родитељи и политички челници дугују им јасну, научну утемељену расправу о томе које мере против цовида-19 заправо делују и које би могле додатно оптеретити ионако угрожене младе људе без значајног или доказивог успоравања ширења вируса. У том контексту, најбоље праксе кориштења маски у школама, посебно у основним школама, много су мање очите него што бисте очекивали.

Што је показала ЦДЦ-ова студија?

Студија коју је објавио ЦДЦ била је амбициозна и револуционарна. Обухватала је више од 90.000 ученика основних школа у 169 школа у савезној држави Џоргији од 16. новембра до 11. децембра, а према ЦДЦ-у, то је била прва студија која је успоредила учесталост цовида-19 у школама с неким мерама у односу на школе без тих мера. Научници верују да је одлука да се у сажетак не укључе нулти учинци захтева да ученици носе маске представљала заташкавање истраживања које не даје статистички значајне резултате.

„То што захтев да ученици носе маске није показао добробити од великог је значења. Требало је то укључити у сажетак“, каже Винаy Прасад, ванредни професор епидемиологије и биостатистике на калифорнијском универзитету у Сан Францисцу.

„Сажетак оставља утисак да су се проучавали само учинци ношења маски код школских запосленика, док се у стварности дошло до важног закључка да маске ученика немају статистички утицај“, објаснила је Трацy Хоег, епидемиолошкиња и ауторка засебне ЦДЦ-ове студије о преношењу цовида-19 у школама.

Након што су ЦДЦ и Америчка педијатријска академија издали смернице око маски за ученике, Интеллигенцер је контактирао обе организације тражећи доказе или темељне податке на којима су засновали своје препоруке. ААП није одговорио на више захтева. Канцеларија за медије ЦДЦ-а одговорила је како, с обзиром на чињеницу да се деца млађа од 12 година не могу вакцинисати, агенција препоручује школама универзално ношење маски и укључила је повезнице на одређене материјале о вакцинама и недавне епидемије међу одраслима.

„Нису ми позната никаква истраживања која недвосмислено показују да маске код ученика имају било какав утицај“

Током неколико недеља Интеллигенцер се такође дописивао с многим стручњацима, епидемиолозима, инфектолозима, имунолозима, педијатрима и лекарем који је јавно активан у питањима у вези са цовид-19, тражећи доказе делотворности ношења маски у школама. Нитко није успео пронаћи податке поуздане попут оних из Џорџије, односно указати на студију с великим узорком која једнако проматра учинке кориштења маски. Најближа је била студија објављена у часопису Сциенце, темељена на анкети на Фацебооку, која је била сугестивна и није била уверљива- о маргиналној користи ношења маски код ученика.

„Прие годину дана сматрала сам да маске нису баук и да нема разлога не носити маске. Али свет се променио и постоје негативне стране ношења маски код деце на дуже и неограничено време и без јасне користи. Нису ми позната никаква истраживања која неподељено показују да маске код деце у школама имају било какав утицај на њихов морбидитет, или морталитет, или на хоспитализацију, или стопу смртности у заједници око њих“, рекла је Елисса Сцхецхтер-Перкинс из Медицинског центра у Бостону.

„Недостају нам веродостојни докази о предностима ношења маски код деце у доби од две до пет година“

Сцхецхтер-Перкинс само је једна од бројних врхунских стручњакиња која позива на ову врсту расправе и постављаја питања о недавним препорукама ЦДЦ-а и о томе што је постало прихваћено конвенционално знање.

„Недостају нам веродостојни докази о предностима ношења маски код деце у доби од две до пет година пркос ономе што каже Америчка педијатријска академија“, написао је недавно Јеффреy Флиер, бивши декан Медицинског факултета Универзитета Харвард. Иако постоје модели и симулације на луткама с маскама, „механичке студије нису способне предвидети и збројити учинке који настају када се од стварних људи тражи да раде стварне ствари у стварном свету. ЦДЦ не може следити науку зато што не постоји релевантна наука“, написао је Винаy Прасад у критици препорука ЦДЦ-а за кориштење маски код деце.

Питање „релевантне науке“ је оно што студију у Џорџији чини вредном пажљивог разматрања. Студије и извештаји о дјци у школама с ниским стопама преноса тврде да је маскирање ученика помогло у смањењу заразе. Али гледајући темељне податке у овим студијама, маске су увек биле обавезне или су се умногоме користиле, а уводиле су се с разним другим интервенцијама, попут повећане вентилације. Без контролне скупине, која неће захтевати да ученици носе маске, тешко је или немогуће одредити учинак маски.

ЦДЦ навео 17 студија као доказ да су маске делују код ученика

Интеллигенцер је прегледао 17 различитих студија које је ЦДЦ навео у својим смерницама као доказ да маске делују  код ученика, али ниједно истраживање није разматрало кориштење маски одвојено од других епидемиолошких мера или уз контролну скупину. Неке су студије чак показале да кориштење маски у школама није у корелацији с ниским преносом.

Мала је вероватност да ће се деца тешко разболети од вируса САРС-ЦоВ-2, а ако се и заразе, мање је вероватно да ће болест бити симптоматска, што је у корелацији с нижом заразношћу. Већ и те чињенице могу објаснити део разлога зашто истраживање у Џорџији није нашло јасну корист обавезног ношења маски у школама. Иако ЦДЦ каже да слојевите мере у школама делују, без проучавања сваког од слојева појединачно не може се знати која од тих мера делује, а која не. На пример, неколико стручњака каже да је потпуно могуће да отворени прозори или вентилација свежим ваздухом придоносе сузбијању заразе у учионици те да друге слојевите интервенције могу придонети тек незнатно или нимало.

Иако маске пружају одређену заштиту одраслима у многим окружењима, како каже изрека у педијатрији, деца нису мали одрасли. Медицина је препуна примера интервенција код одраслих које се не односе на децу. Дуги низ година деци су давани одређени лекови против мигрене на темељу студија за одрасле.

Тек 2017. године, када је испитивање с контролном скупином показало да деца на овом леку нису прошла ништа боље од плацеба, пракса је прекинута. Разлика између учинковитости маски у школама и код одраслих особа у другим срединама не би била изненађујућа спознаја. То може деломично објаснити зашто ЦДЦ-ова студија није пронашла статистички значајну корист код деце у основношколској доби, али је показала корист код невакцинисаних учитеља, нагласио је Прасад.

„Такође је важно нагласити да то што студија у Џорџији није пронашла статистички значајну корист не значи да је шира, статистички снажнија студија можда неће пронаћи“, рекао је епидемиолог Хоег. Но, будући да је у овом истраживању учествовало 90.000 ученика, поставља се питање – ако нам је потребно 500.000 или миллион људи да бисмо пронашли корист, је ли та корист уопће значајна?

„Нису све маске исте „

Многи претпостављају да је веројатно како маске у школама помажу чак и ако нема уверљивих доказа. Али нису све маске исте. Низ угледних особа из јавног здравства, укључујући Мицхаела Остерхолма, епидемиолога и бившег саветника Јоеа Бидена за цовид-19, и Сцотта Готтлиеба, бившег управника америчке Агенције за храну и лекове (ФДА), јавно је приметио ограничену делотворност платнених маски.

Целине Гоундер, епидемиолошкиња заразних болести на НYУ-у, која је такође саветовала америчког председника Џоа Бајдена око цовида-19, недавно је на Тwиттеру објавила графикон који показује да платнене маске и изворнику и приматељу пружају само 27 минута заштите од заразне дозе вируса САРС-ЦоВ-2. Квалитетније маске Н95 или КН95 нуде већу заштиту, али их је и много теже толерирати кроз даље временско раздобље. Три доктора с којима је Интеллигенцер разговарао рекли су како је идеја да их деца носе по цео дан у школи смешна, окрутна и нереална јер већина одраслих једва подноси маске Н95 чак и накратко будући да су врло неугодне.

„Ношење маски међу децом уопштено се сматра стратегијом ниског ризика“

И док се заштитни учинак обавезних маски за школску децу у најбољем случају чини се неизвесним, стручњаци су забринути због њихових могућих негативности у школском окружењу.

„Ношење маски међу децом уопштено се сматра стратегијом ниског ризика, међутим негативности ипак постоје, посебно за малу децу. Важно је да деца виде изразе лица својих вршњака и одраслих око себе како би научила друштвену интеракцију и разумела како читати емоције“, рекао је Лојд Фишер, председник огранка Америчке академије за педијатрију у Масачусетсу.

Нека деца с посебним потребама, на пример она са закашњењем артикулације, можда ће бити највише погођена. Фишер је нагласио да се његова размишљања не смеју доживљавати као супротна ААП-ову ставу о универзалном ношењу маски код ученика, али је рекао да жели да разговара о неким потенцијалним штетама и важности коришћења доказа и података за доношење одлуке о томе када ће  маске престати да се користе.

„Постоје врло добри разлози због којих је Светска здравствена организација више пута потврдила своје смернице да деца до шест година не носе маске. Читање израза лица кључно је за социјално емоционално учење. И сва деца активно уче језик првих пет година живота, за које је кључно гледање у лице“, рекла је педијатар из средишњице ААП-а, али је желела да остане анонимна јер није желела да угрози своју улогу у организацији.

Када се може почети са размишљањем о укидању маски у школама?

Један забрињавајући аспект смерница ЦДЦ-а и ААП-а око маски у школи, рекао је готово сваки стручњак с којим је Интеллигенцер разговарао, јест то што нема завршетак или специфичне метрике. На питање када деца могу одбацити маске у школи равнатељица ЦДЦ-а Роцхелле Wаленскy рекла је сљедеће: „Кад деца буду вакцинисана, кад сви учитељи буду вакцинисани, кад стопа заразе буде ниска, можемо почети размишљати о опуштању.“

У практичном смислу, чини се да то значи далеку будућност. Веројатно се одређени постотак учитеља неће вакцинисати. Процене су да вакцина за децу од 5 до 11 година можда неће добити одобрење за хитну употребу пре зиме или још касније. Кад се то и догоди, значајан постотак родитеља неће вакцинисати своју децу. Према критеријумима Wаленскy, деца ће још годинама бити у маскама у школи.

Неки доктори тврде да је најбољи начин заштите деце од короне вакинација одраслих

Неколико докрора истиче да је најбољи начин заштите деце од цовида-19 вакинацијом одраслих. „Наш најделотворнији начин заштите свих, ученика и школског особља, вакинација је одраслих“, рекла је Wестyн Бранцх-Еллиман, специјалиста за заразне болести на Медицинском факултету Универзитета Харвард.

Асхисх Јха, декан Факултета јавног здравља на Универзитету Браун, писао је о овоме на Тwиттеру, објашњавајући да је стопа вакциниције међу децом млађом од 12 година иста у целој земљи, односно нула. Но стопе дечјих инфекција тренутно јако варирају, овисно о броју вакцинисаних одраслих особа у њиховом подручју. Докази указују на то да је пренос заразе међу учитељима чешћи од преноса с ученика на учитеља, учитеља на ученика и међу самим ученицима.

Цовид-19 је такође болест која обично има много блаже учинке на децу. „Знамо да је ризик за децу од цовида прилично низак. Постоји, али је редак“, рекла је Сцхецхтер-Перкинс. Од више од 600.000 смртних случајева приписаних цовиду-19 у САД-у, само 361 односи се на децу и адолесценте до 18 година. У знатно краћој сезони грипе 2018./2019. било је 477 смртних случајева деце. „Тада нисмо имали обавезу ношења маски. Данас смо у постваксерском свету, у којем одрасли имају прилику заштитити се вакцином од озбиљне болести“, приметила је Сцхецхтер-Перкинс.

Иако су забринутости око дуготрајног цовида код деце стварне, докази из студија које имају контролну скупину охрабрују. Велико британско истраживање показало је да код готово све деце симптоми нестају у року од осам недеља те да су симптоми код малог броја деце с дуготрајним цовидом били релативно благи, попут умора и главобоље. Исти симптоми су пронађени у групи деце која су била негативна на цовид. Студија у Немачкој на 1.560 адолесцената није показала статистичку разлику у успоредби пријављених симптома између серопозитивних ученика и серонегативних ученика.

Тренутно је чест аргумент да појава делта соја мења ситуацију

Неке регије САД-а бележе пораст инфекција и хоспитализација међу младима. Али бројеви који долазе из Велике Британије и даље указују на то да делта сој није опаснији, односно не изазива теже болести на индивидуалној основи код невакцинисаних људи упркос томе што је заразнији. Педијатријски имунолог у једној великој универзитетској болници, који није био овлаштен да јавно говори, изјавио је: „Није биолошки вероватно да је исти вирусни сој на неки начин опаснији за децу у САД-у него у Великој Британији.“

Шире гледано, Сцхецхтер-Перкинс је рекла следеће: „Не мислим да делта сој мења ситуацију јер се и даље чини да не узрокује озбиљнију болест, па још увек не мења темељно питање о томе што покушавамо постићи тиме да деца носе маске ако је мало вероватно да ће патити од тешке болести или преминути. А одрасли имају прилику да буду вакцинисани и заштићени тако да не морамо да бринемо о преносу.“

Један је педијатријски имунолог рекао: „Чак и с новим сојем, на онима који препоручују да деца носе маске је да покажу значајну корист, посебно кад студија у школама у Џорџији није пронашла корист. А постоје очигледне социоемоционалне и образовне штете ношења маски код деце на неодређено време.“

Неколико стручњака с којима је Интеллигенцер разговарао рекло је да, с обзиром на недостатак доказа о значајној користи од обавезног ношења маски у школама, уопште није извесно да ће ова мера бити делотворна против заразнијег соја. Једна од негативности мере која нема јасну корист, рекао је имунолог, одвраћање је пажње од алата за које знамо да штите људе – у случају школа – вакциниције и вентилације.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер