Данас: У амбасади САД забринути због случаја браће Битићи

 Нова тужитељка за ратне злочине Снежана Станојковић и амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот, одржали су недавно састанак у Београду, сазнаје Данас

"Амбасадор је током разговора посебно нагласио постојећу забринутост САД за недостатак решења у случају браће Битићи", истичу из амбасаде САД за Данас.

Према нашим незваничним сазнањима, ово је био први састанак Станојковић са "странцима" откако је половином маја изабрана за наследницу некадашњег тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића. Уколико су тврдње наших извора тачне, ово представља веома занимљив детаљ на почетку мандата Станојковић, с обзиром на то да је у својим шестогодишњим програмима рада Тужилаштва за ратне злочине углавном акценат стављала на процесуирање одговорних за злочине извршене над особама српске националности.

Према Н1, Станојковић је прве кораке као тужитељка направила одбијајући да разговара са новинарима о томе шта ће радити на тој функцији и каква ће у наредном периоду бити стратегија тужилаштва. У прилог томе говори и чињеница да служба за односе са медијима у Тужилаштву више не постоји, па су новинари/ке практично онемогућени да сазнају на чему ради Станојковић откако је на челу ове институције.

Иначе, случај браће Битићи је годинама препрека у односима Србије са САД-ом. Илир, Агрон и Мехмет Битићи, амерички држављани, ухапшени су крајем јуна 1999. због илегалног уласка у тадашњу СР Југославију, у покушају да помогну Србима да напусте Косово, због чега их је суд у Прокупљу осудио на 15 дана затвора. Четири дана пре истека казне изведени су из затвора, одведени у Петрово Село у источној Србији, где су 9. јула убијени. Њихова тела нађена су 2001. у једној од две масовне гробнице у том месту. Од убиства Илира, Агрона и Мехмета Битићија прошло је 18 година, а Србија и даље избегава да реши овај случај, штитећи, према наводима њиховог брата Фатоса Битићија и Фонда за хуманитарно право, бившег полицијског генерала Горана Радосављевић Гурија, који је сада високи представник владајуће Српске напредне странке.

Хронологија избора тужиоца

Владимир Вукчевић је у пензији од 31. децембра 2015. године. Од тада, па све до маја ове године, Тужилаштво за ратне злочине није имало "главног" шефа, већ је њиме, и то само једним периодом, руководио заменик тужиоца за ратне злочине Милан Петровић, иначе и сам кандидат за тужиоца. Управо је Петровића и Станојковић предложила Влада Србије, да би на седници парламента половином маја, посланици гласали за Станојковић - 153 посланика за, два против, 14 није гласало. За Петровића није било гласова. Интересантно је да је први конкурс за тужиоца за ратне злочине пропао, да би потом био одржан други. На оба конкурса, Државно веће тужилаца дало је Станојковић највише бодова. Њени шестогодишњи програми рада Тужилаштва за ратне злочине били су слични и на првом и на другом конкурсу - ниједном не помиње жртве које нису српске националности, критикује Хрватску, тражи документацију од Тужилаштва БиХ о злочинима над Србима и инсистира на суђењима у одсуству, иако све релевантне међународне институције то не препоручују. Међутим, у другом програму се не спомиње да је остварила личне контакте са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом, на шта се позивала у свом првом програму рада Тужилаштва за ратне злочине.

(Данас)