Danas: Tadić rekao Merkelovoj da će izgubiti izbore ako ukine srpske ustanove na severu KiM

Navodno, kada je predsednik Srbije Boris Tadić krajem avgusta, čuvši od od nemačke kancelarke Angele Merkel da je ukidanje srpskih ustanova na severu Kosova jedan od uslova za uspešnu kandidaturu Srbije u EU, rekao „izgubiću izbore ako to učinim“, ona mu je odgovorila sa „so, what?“ (pa šta).

Kada je prošle nedelje Evropska komisija uslovno potvrdila srpsku kandidaturu, a premijer Mirko Cvetković to ocenio „diplomom“ svoje vlade, dok je Tomislav Nikolić, vođa opozicionih naprednjaka uprkos krizi na kosovskom severu, pozvao koalicione partnere Tadićevog DS da tu vladu sruše, a lider liberala Čedomir Jovanović poručio da više neće po potrebi činiti parlamentarnu većinu, iščekivanje raspisivanja izbora naraslo je do granice opipljivosti.

Pad evroentuzijazma

Mada je Tadić odgovorio ono što zvanično izjavljuje najmanje godinu dana, a to je da će izbori biti u martu, jer, kako je naveo „prevremeni izbori nisu planirani, a oni koji nameću izbornu atmosferu samo udaljavaju potencijalne investitore“, ipak bi se malo ko iznenadio i da već koliko ove nedelje predsednik izbore raspiše. Tako se predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović pre desetak dana poverila novinarima da se ne bi iznenadila da se izbori raspišu u decembru. I teorija i iskustvo pokazuju da trenutak raspisivanja određuje glavnu izbornu temu, presudnu za rezultat, ali ovde su se kosovska i evropska tema preklopile, tako da za Tadićeve demokrate više nisu važne dobre vesti iz Brisela, koliko izbegavanje scenarija „naroda na traktorima“, odnosno kolektivnog seljenje Srba sa severa Kosova, kako to nagoveštava književnik i vođa SPO Vuk Drašković („priprema se scenario Oluje... kojim će se podići barikade prema demokratskom svetu“).

Pad evroentuzijazma koji kod građana Srbije beleže istraživači javnog mnjenja agencije Strateški marketing, ukazuje da bi kosovska tema i ovoga puta mogla da bude prevlada. Prema najnovijim anketama, ulazak Srbije u EU podržava 46 osto, dok je protiv 37, što je najniži stepen podrške u poslednjih jedanaest godina. Prethodna anketa zabeležila je 53 odsto onih koji podržavaju evropske integracije, a s obzirom na trend, istraživači očekuje i dalji pad podrške. Strateški marketing je pre dve godine zabeležio i da više od 60 odsto građana smatra Kosovo izgubljenim, ali istraživači ističu da se odnos prema Kosovu uvek naglo promeni kad tamo krene nešto da se događa.

Kosovska tema

Ukoliko dakle, kosovska tema bude određivala kampanju, kao i precizan tajming izbora, lider socijalista Ivica Dačić može da nastavi da ističe kandidaturu za premijera, iako se ovih dana iz DS poručuje da to mesto prirodno pripada demokratama. Dačića preporučuje, između ostalog i to, što je on partiju 2006. preuzeo na platformi da nastavlja borbu za Kosovo, koju je prethodni lider SPS Slobodan Milošević vodio, ali i to što drugog konkurenta na polju jake državotvorne retorike - Vojislava Koštunicu i DSS, prati senka atentata na Zorana Đinđića. Kad je reč politici prema EU, tu su uticajni komentatori već lansirali tezu kako je Unija do daljnjeg praktično zatvorila vrata daljem proširenju, a Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo prepustila pomoći i liderstvu Turske. Dačić tvrdi da u vladajućoj koaliciji nije dogovoren tačan datum izbora „ali zašto oni ne bi bili održani na proleće“.

Nešto između

„Kad mnogo toga analizirate, očigledno je da ćemo imati izbore ranije nego što je vlada tvrdila da je normalno za Srbiju“, kaže Tomislav Nikolić. „Mislim da je ovo pakleni plan vladajuće koalicije da u svojim redovima iznedri patriote, ekstremne elemente, da pokupi glasove i onih koji su za EU i koji su protiv i onih koji su za Kosovo i onih koji su za njegovu podelu ili predaju Kosova, pa da posle kažu moramo svi zajedno“, ističe on ukazujući da su sukobi unutar vlasti „veštački“. U ovoj varijanti, po Nikoliću, jedan od najvećih Tadićevih problema, biće kako da objasni zašto se na kraju izbori održavaju baš u januaru, posle odbijanja zahteva naprednjaka da budu u januaru.

I Miroslav Markićević, poslanik NS, pozivajući se na medijske spekulacije, objavio je da očekuje izbore u drugoj polovini januara, pošto će u februaru MMF tražiti od Srbije smanjenje penzija i otpuštanje velikog broja radnika u javnom sektoru.

„S obzirom na predizbornu klimu u Srbiji, srpskoj delegaciji smo iznova ponavljali kolika je potreba da se ostane u okviru fiskalnih ciljeva. Znamo da predstoje izbori, ali očekujemo da strukturne reforme neće biti stavljene na led“, kazao je odlazeći šef misije MMF Albert Jeger. A u Srbiji, pošto se 9. decembra Savet ministara EU izjasni o preporuci EK o kandidaturi Srbije, ostaje da se vidi januar ili mart, ili nešto između.

Jasmina Lukač

(Danas)