четвртак, 16. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Светозар Маровић постао држављанин Србије, не може да буде изручен Црној Гори
Хроника

Данас: Светозар Маровић постао држављанин Србије, не може да буде изручен Црној Гори

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. мај 2019.

 Светозар Маровић је држављанин Србије и Србија не може да га изручи.

У Црној Гори то јако добро знају и све оно што окружује овај случај у функцији је њихових унутрашњих политичких прилика, каже за Данас београдски адвокат Божо Прелевић, коментаришући чињеницу да се бивши председник Србије и Црне Горе и даље налази у Београду иако је већ две године на Интерполовој потерници.

Недавно, црногорско Министарство правде послало је у Србију званичан захтев за изручењем Маровића који је правоснажно осуђен на вишегодишњу затворску казну.

Према Прелевићевим речима, захтев Црне Горе неће ништа променити у овом случају.

– Маровић по нашем закону не може да буде изручен, јер има држављанство Србије. Узгред, нико није добио држављанство без координације Београда и Подгорице и по свој прилици то је договорено много раније. Потпуно је јасно да је идеја да цео случај застари док је Маровић у Београду, каже Прелевић.

Бивши председник СЦГ на Интерполовој потерници се налази још од 2017. године. Међутим, Србија је тек недавно, по примљеном захтеву за изручењем, случај препустила надлежном суду.

Како за Данас каже Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, Интерполове потернице не обавезују државе чланице да по њима поступају.

– Свака држава чланица Интерпола сама одлучује шта ће чинити поводом потерница које расписује Генерални секретаријат Интерпола. Нема обавезе да се изручи тражена особа, већ оно највише зависи од међусобног поверења држава, каже Ђорђевић.

Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима изричито наводи да држављанин Србије не може да буде изручен. Поступак о изручењу, по слову закона, води се пред судом који је надлежан за територију на којој борави особа чије се изручење тражи. Како је Маровић у више наврата виђен у Београду, претпоставка је да ће се поступак водити пред Вишим судом у Београду. Данас је у току јучерашњег дана безуспешно покушавао да сазна када ће тај поступак почети и да ли је одређен судија за претходни поступак који ће га водити.

Црногорско Министарство правде је у саопштењу истакло да су се самим расписивањем Интерполове потернице стекли сви правни предуслови да Светозар Маровић буде ухапшен у Србији, како би био изручен Црној Гори.

„Ипак, околност да се Светозар Маровић у протекле две године наочиглед јавности слободно кретао и појављивао на јавним местима на територији Републике Србије, и поред црвене Интерполове потернице која је за њим расписана, навела је Министарство правде Црне Горе да, не чекајући више хапшење Светозара Маровића, упути и молбу за његово изручење“, објашњава се у саопштењу.

Случај Гица и Василев

Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима не предвиђа никакве рокове који би временски омеђили поступак екстрадиције. Па тако је, примера ради, поступак екстрадиције румунског бизнисмена Себастијана Гице трајао дуже од годину дана, пре него што му је српско Министарство унутрашњих послова доделило политички азил. Гица је био близак сарадник бившег румунског председника Виктора Понте, који је по сопственом признању био саветник председника Србије Александра Вучића.

Није изручен ни бугарски бизнисмен Цветан Василев, иако је поступак у више наврата ишао између Вишег и Апелационог суда у Београду. Медији су пренели да је Василев, некадашњи власник Параћинске стакларе, био донатор хуманитарној организацији супруге тадашњег председника Србије Томислава Николића.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер