уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Шта све пише у радном документу Споразума о унапређењу изборних услова?
Хроника

Данас: Шта све пише у радном документу Споразума о унапређењу изборних услова?

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 19. септембар 2021.

Епилог најновије рунде дијалога о унапређењу изборних услова власти и опозиције који се води уз посредовање европосланика јесте усвајање радног документа, као и пратеће табеле “мера за унапређење спровођења изборног процеса”.

Како се наводи на порталу Народне скупштине, поменути “папир” садржи “ 16 конкретних и применљивих мера”.

Циљ је да се остваре “конкретни кораци ка постизању фер услова у српској политици”, те “враћање поверења у изборни процес”.

Прецизира се да је фокус састанака одржаних 17. и 18. септембра био проналажење решења за остваривање правичног приступа медијима и интегритета изборног процеса.

Напомиње се да такав циљ треба да буде остварен у складу са два основна начела – предложена решења не би требало да буду у супротности са постојећим правним оквиром, и требало би да буду у складу са препорукама ОЕБС/ОДИХР-а из претходних изборних циклуса, извештајима Европске комисије о напретку земље и годишњим резолуцијама Европског парламента.

“Кофасилитатори су истакли улогу, надлежност и одговорност Владе, парламента и надлежних органа у погледу одговарајућег спровођења тренутно актуелног правног оквира, како би се обезбедили фер услови за политичке странке. Поред тога, на дијалогу су позване институције Србије да предузму додатне мере које ће довести до општег унапређења изборних услова, повећања поверења у изборни процес и успостављања једнаких услова уочи предстојећих избора, пре свега за добробит грађана”, наводи се у радном документу.

Истовремено, истиче се да су европосредници позвали све емитере у Србији да се строго придржавају највиших стандарда уравнотеженог и објективног извештавања у складу са законом.

На дијалогу се говорило и о питању злоупотребе јавног положаја од стране јавних функционера у предизборном периоду (такозвана “функционерска кампања”, прим. нов).

Како се прецизира, постигнут је договор о успостављању привременог надзорног тела које би се састојало од 12 чланова, од којих би шест било на предлог Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и шест чланова (формат 3+3) из редова целокупне опозиције у земљи које би предложио председник Народне скупштине након консултација са посредницима у међустраначком дијалогу.

То тело ће, између осталог, пратити рад медија, РТС, РТВ и приватних националних емитера и обавештаваће јавност о својим налазима.

Истовремено, предвиђа се да ће РЕМ (Регулаторно тело за електронске медије) усвојити “обавезујући правилник за Јавни медијски сервис (РТС и РТВ)”.

То ће бити учињено у складу са препорукама ОЕБС/ОДИХР, “ради бољег регулисања изборне кампање, као и одговарајуће препоруке за приватне емитере”.

Када је о Републичкој изборној комисији, постигнута је сагласност да се привремено дода шест чланова (формат 3+3) сталном саставу РИК-а.

Ти “привремени чланови” ће бити из реда целокупне опозиције у земљи, “како би се повећало поверење у изборни процес”.

Такође, договорено је да се усвоје конкретне мере за унапређење интегритета изборног процеса.

То укључује периодично објављивање и контролу Бирачког списка.

Наглашено је и да је потребно “хитно” изменити финансирање трошкова изборне кампање из буџета, како би се обезбедила равноправнија расподела финансијских средстава међу подносиоцима изборних листа.

Такође, посредници из ЕП су истакли важност улоге националних мањина и потребу да се унапреде услови за њихово учешће у изборном процесу.

Наглашено је да је од суштинског значаја благовремено спровођење предложених решења.

Како се објашњава, на тај начин биће успостављен свеобухватан изборни процес, а све укључене институције, политичке странке и платформе обавезују се да ће спроводити ове закључке „у доброј вери“.

Европосланици су подсетили учеснике да успех у унапређивању изборних услова и опште политичке климе у земљи зависи од политичких актера, доносиоца одлука и институција у Србији.

Напоменуто је и да ће Европски парламент наставити да помаже Србији и Народној скупштини и да их подржава у процесу развоја и реформи.

У радној документу се наводи и да ће бити провераван напретак који је остварен у спровођењу мера, а европосланици су апеловали на српске власти да позову ОЕБС/ОДИХР и Европски парламент да пошаљу посматрачке мисије које би посматрале изборе.

Како финансирати кампању?

У табели за спровођење предложених мера, прецизира се, између осталог, да би Привремено надзорно тело требало да буде формирано од стране Министарства културе и информисања, уз напомену да: “нико ко је кандидат на било којој изборној листи не може бити члан тог тела”.

Такође, наглашено је да сви медији морају да објаве своје тарифе за политичко оглашавање пре почетка изборне кампање, као и да се мора дефинисати “методологија праћења медија” током кампање.

Истовремено, Јавни сервис се обавезује да успостави одговарајући “дистрибутивни кључ” у вези са политичким оглашавањем на РТС-у и РТВ-у, и то у року од пет дана од расписивања избора.

Помиње се и “унапређење саморегулације како би се обезбедило адекватно време емитовања” за изражавање ставова опозиције у информативним емисијима на јавном медијском сервису.

Што се тиче промене начина финансирања трошкова током кампање, предложено је да се 30 одсто средстава подједнако расподели свим подносима изборних листа који су дали изјаву да желе да финансирају трошкове кампање из јавних средстава, а да 70 одсто средстава буде распоређено само на оне листе које освоје мандате у парламенту, сразмерно броју освојених посланичких места.

Међу другим решењима налазе се и ревизија бирачког списка, те успостављање процедура за спречавање и истрагу притисака на бираче.

(Данас, Нова)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер