Данас СПЦ прославља Св. цара Константина и царицу Јелена и обележава Духовске задушнице

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену, а данас су и летње (духовске) задушнице.

У православном црквеном календару овај дан је означен црвеним словом.

Цар Константин је силом крста успео да победи у борби, а његова мајка је пронашла часни крст у Јерусалиму. Зато се они на иконама приказују заједно са светим крстом.

Константин пошто је дошао на престо и наследио оца, суочио се са три велике борбе. Једну против Максенција, тиранина у Тиму, другу против Скита на Дунави и трећу против Византинаца.

Пред битку са Макценцијем, цар је био забринут и сумњао је у свој успех. Тада му се у сред дана појавио пресјајан крст, сав окићен звездама и на крсту написано: "Овим побеђуј".

Он је наредио да се искује један такав крст попут онога на небу, и њега су носили испред војске.

Силом крста, он је задобио славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удавио у реци Тибру. Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана.

Он је наредио да се искује један такав крст попут онога на небу, и њега су носили испред војске.

Силом крста, он је задобио славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удавио у реци Тибру. Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана.

Када је настао раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва И васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осудила, а Православље утврдило.

Света Јелена, благочестива мајка царева је посетила Јерусалим и пронашла часни Крст господњи. Затим је на Голготи саградила цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи.

У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин наџиви своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово је сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Летње задушнице

Верници данас славе и летње (духовске) задушнице, које падају у суботу пред Духове (Силазак Светог Духа). Главни обичај је да се на данашњи дан оде на гробље, али и да се просјацима даје милостиња.

Овај дан посвећен је умрлим прецима и, према традицији, верници посећују гробове, прислужују свеће и служе помене. Упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опрост грехова које су починили за живота.

Гробови се на тај дан преливају вином, почисте и уреде, донеси се цвеће и запале свеће.

Задушнице се увек обележавају у суботу и тим поводом се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Исус Христос, дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.

Обичај је у народу да се о задушницама, као и о парастосима, износе многа јела. Веровање је да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога.

Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.

Осим летњих, у календару Српске православне цркве постоје још зимске или Митровске, затим пролећне, које падају седмицу пре почетка Великог или Часног поста, и Михољске или јесење задушнице.

(Телеграф.рс)