четвртак, 23. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: СНС стабилно испред ДС, мртва трка СПС и ЛДП
Хроника

Данас: СНС стабилно испред ДС, мртва трка СПС и ЛДП

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. фебруар 2012.

Београд - Судећи према резултатима истраживања агенције Ипсос Стратешки маркетинг рађеног почетком фебруара, дилеме нема - четири најјаче политичке опције у Србији су Српска напредна странка, Демократска странка, Социјалистичка партија Србије и Либерално-демократска партија.

То је и тренд последњих неколико месеци, који показује да су напредњаци на „безбедних“ седам, осам одсто испред демократа, а да социјалисти и ЛДП воде тесну борбу за престижно треће место по снази политичких опција у Србији. Цензус сигурно прелазе још само Српска радикална странка и Демократска странка Србије, док су Уједињени региони Србије већ традиционално у зони „неизвесности“.

Наш лист је имао увид у резултате истраживања које је Ипсос Статешки маркетинг спровео од 3. до 5. фебруара, телефонски анкетирајући репрезентативни узорак од 1.198 грађана Србије.

Судећи по овом извору, спекулације о малој излазности на парламентарним изборима, који ће се одржати на пролеће, падају у воду. Наиме, да ће на изборима „сигурно“ гласати рекло је 59 одсто испитаника, а „највероватније“ 18 одсто, тако да се с приличном сигурношћу, чак и пре званичног почетка кампање, може очекивати да ће на изборе изаћи више од 70 одсто бирача. Да на гласачка места „сигурно“ неће изаћи казало је свега 13 процената испитаника.

По страначкој опредељености, на највише сигурних бирача може да рачуна ЛДП - 98 одсто оних који подржавају ту партију планира да гласа. Следе СНС и СПС - по 92 одсто, ДС са 90, ДСС - 84 и радикали - 83 одсто.

Питање из истраживања које у јавности привлачи највећу пажњу свакако гласи „ако би на листи биле следеће странке и коалиције, за кога бисте гласали у том случају?“.

Листа која би се звала „Српска напредна странка - Нова Србија - Покрет снага Србије - Покрет социјалиста - Томислав Николић“ у овом тренутку може да рачуна на глас 32 одсто бирача. Према Ипсос Стратешком маркетингу, за ову коалицију се у јануару изјашњавало 28 одсто испитаника, а у децембру прошле године 30 одсто.

За листу „Демократска странка - Лига социјалдемократа Војводине - Борис Тадић“ овог фебруара определило се 25 одсто бирача. Тадићева листа последњих месеци бележи раст - јануар 23 одсто, а 22 у децембру.

Изгледа да појачана реторика лидера СПС Ивице Дачића, често у зони контроверзног, ипак не доноси нове гласове листи „Социјалистичка партија Србије - Јединствена Србија“. Чак, примећује се благи пад подршке. За коалицију СПС-ЈС сада би гласало девет одсто испитаника, у јануару их је било 11, а у децембру 12 процената.

Како је објашњено Данасу, ПУПС у овом истраживању није на листи са СПС јер још није одлучио с ким ће на изборе, као што и на пример Социјалдемократска партија Расима Љајића није стављена на листу са ДС.

Што се тиче ЛДП, тренд је недвосмислен - партија чији је лидер Чедомир Јовановић већ трећи месец заредом може се, заједно са СПС, сматрати трећом по снази политичком снагом у Србији. У децембру се за ЛДП изјаснило девет одсто испитаника, а у јануару и сад у фебруару по десет процената.

Биће занимљиво видети какву ће снагу показати покрет Преокрет када буде обухваћен Стратеџиковим истраживањима, односно до колике ће синергије доћи када се ЛДП-у придодају СПО, СДУ и неке регионалне и мањинске странке.

Приметан је и раст уверења бирача да би „било добро“ да ЛДП после избора уђе у нову владу Србије - у јануару је тако мислило 20, а у фебруару 22 одсто испитаника, што значи да су за улазак ове странке у власт и многи симпатизери других политичких опција.

Овог фебруара преко цензуса прелазе још ДСС и СРС, са по шест одсто подршке. Листа „ДСС - Војислав Коштуница“ толико је имала и у јануару, а седам у децембру, док листа „СРС - Војислав Шешељ“ има блага колебања - шест процената подршке у децембру, а осам у јануару.

Никола Томић

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер