Данас: Себастијан Курц тежи да повећа утицај на Балкану

 Аустријски канцелар Себастијан Курц је свестан да не може да постане кључни лидер у Европи, имајући у виду чињеницу да његова држава нема и не може да има политички утицај као Немачка и Француска.

Најновија иницијатива Беча која се односи на овај регион јесте „радни састанак“ са премијерима Западног Балкана. Из Владе Србије нашем листу је јуче потврђено да је премијерка Ана Брнабић прихватила позив аустријског канцелара да присуствује том скупу. Према најавама из Беча, поред премијера „западнобалканске шесторке“, укључујући косовског премијера Рамуша Харадинаја, очекује се присуство и Јоханеса Хана, комесара ЕУ за суседску политику и преговоре о проширењу, као и Марије Габријел, европске комесарке за дигиталну агенду и дигитално друштво.

Аустријски канцелар је, подсетимо, прошле седмице посетио Београд и Приштину и поручио да је „успешан исход дијалога Београда и Приштине јединствена прилика да „историја остане историја“ и да кренемо у успешну будућност. За разлику од немачке канцеларке, која је у неколико наврата рекла да „нема промене граница на Балкану“, Курц и остали аустријски званичници не противе се могућности да се разграничењем реши питање Косова. Прошлог месеца аустријски председник

Александер ван дер Белен изјавио је у Београду да ће Аустрија, „уколико буде постојало мирно и сагласно решење за Косово између Београда и Приштине, на то гледати са великом благонаклоношћу“, док је председник Србије Александар Вучић том приликом поручио да „Аустрију доживљавамо као пријатеља, имамо добре и партнерске односе и Аустрија подржава Србију на путу ка ЕУ“.

Игор Новаковић, истраживач Савета за инклузивно управљање, каже за Данас да је појачано залагање Аустрије за решење косовског питања у последње време резултат „пре свега председавања ЕУ, а и улоге медијатора коју Аустријанци сами сматрају да имају“.

– Аустрија, која је смештена између Немачке и земаља Вишеградске групе, Русије и „старе Европе“, сматра себе „капијом Балкана“. Али, понављам, то је, првенствено, њихова лична перцепција о себи самима, што вуче корене из неутралности током Хладног рата, оцењује наш саговорник.

Естонски дипломата Ерки Баховски наводи за Данас да постоји неколико разлога због чега је Аустрија толико заинтересована за Западни Балкан.

– Први разлог је историјски. Могуће је да је Аустрији, као бившој царевини, стало до стабилности Западног Балкана као некадашњег дела Аустроугарске. Други разлог је миграција. Ми смо видели да свака врста нестабилности у било којем региону изазива миграцију и, стога, избеглички талас. Аустрија није вољна да прима било какве избеглице, а Западни Балкан је веома близу Аустрији, тако да би први наредни „талас“ „запљуснуо“ Аустрију. Трећи разлог односи се на Косово, будући да тренутно ситуација тамо значи доста криминала, црно тржиште, прање новца и слично. Ако не буде пронађено решење за косовско питање, то ће негативно утицати на Аустрију и на читаву Европу. Истовремено, чланство Србије у ЕУ било би корисно за Аустрију. На крају, Аустрија је из поноса жели да покаже да је постигла нешто током свог председавања ЕУ, каже наш саговорник.

Зона стабилности

Као „примарни циљ“ аустријске спољне политике званично се наводи „подршка преображају Западног Балкана у зону стабилности“, што подразумева „пуну интеграцију овог региона у ЕУ“.

(Данас)