недеља, 12. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Издвајање дистрибуције из Електропривреде Србије корак ка приватизацији?
Хроника

Данас: Издвајање дистрибуције из Електропривреде Србије корак ка приватизацији?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. децембар 2020.

 Потпуно издвајање дистрибуције из Електропривреде Србије, односно формирање независног оператора система за испоруке струје, могућа је тежња власти да на “мала врата” приватизује предузеће ЕПС Електродистрибуција, сматра стручна јавност.

Иако је председник Србије Александар Вучић, у више наврата, изјавио да неће бити приватизације ЕПС-а, оно што је при томе остало недоречено је то да ли када то каже мисли баш на све делове Електропривреде Србије.

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић је недавно изјавила да је Влада Србије усвојила закључак којим су омогућене реформе у Електропривреди Србије и створени услови за почетак рада независног оператора дистрибутивног система.

Она је рекла да се преносом имовине и преласком запослених на одржавању дистрибутивног система из ЈП ЕПС у ЕПС Дистрибуцију, стварају услови да Србија добије потпуно независног оператора дистрибутивног система.

„Поред ускладјивања ЕПС Дистрибуције са Законом о енергетици и добијања лиценце од Агенције за енергетику за делатност коју обавља, овај процес је важан и због боље контроле трошкова и смањења губитака на дистрибутивној мрежи“, навела је Михајловић.

Усвојени план, поред преноса имовине и преласка запослених из Техничког центра ЈП ЕПС у оператора дистрибутивног система (ОДС), укључује и пренос удела у ЕПС Дистрибуцији са ЈП ЕПС на државу, издавање лиценце, као и ускладјивање аката ЕПС Дистрибуције.

Оно што је изненадило јавност је то да министарка Михајловић реформе у ЕПС представља као да је реч о процесу који тек започиње иако је издвајање делатности у том предузећу извршено још 2015. године.

У овом тренутку поред Јавног предузећа Електропривреда Србије постоји и ЕПС Снабдевање које послује у његовом саставу као огранак и ЕПС Дистрибуција као оператор дистрибутивног система у својству посебног правног лица у власништву ЈП ЕПС.

Једина новина у односу на причу која је била актуелна у време раздвајања делатности ЕПС-а пре пет година, сада је да би власништво над ЕПС Дистрибуцијом са ЈП ЕПС требало да пређе на државу.

Поводом тога огласила се и Мариника Тепић потпредседница Странке слободе и правде саопштивши да раздвајање делатности Електропривреде Србије не може бити основа реформе тог предузећа, како је навела министарка Михајловић, јер је та реорганизација већ обављена.

Она је подсетила да је ЕПС још пре пет година раздвојио своје делатности у складу са важећим Законом о енергетици, а такође и у складу са Трећим енергетским пакетом Европске уније.

Тепићева је оценила и да издвајање дистрибутивне делатности не значи да ЕПС не може да буде власник те исте дистрибуције, што би било у складу са важећом регулативом Европске уније, као што је у складу и са важећим Законом о енергетици.

Приватизациони саветник Бранко Павловић сматра да је држава дужна да јавности образложи због чега у потпуности издваја ЕПС Дистрибуцију из Електропривреде Србије.

– Издвајање електродитрибутивне делатности из ЕПС може да представља први корак ка приватизацији тог дела предузећа. Председник Вучић је пак рекао да приватизације ЕПС неће бити. Стога су надлежни дужни да кажу ако неће бити приватизације ЕПС да ли то значи да ниједан његов део неће бити приватизован или ће неки као дистрибуција бити одвијени и продати – наводи наш саговорник.

Према његовом мишљењу оног тренутка када је власт преузела обавезу према Међународном монетарном фонду да реформише ЕПС могло се наслутити да је то својеврсна припрема за приватизацију у одређеним сегментима.

– Подела ЕПС је правдана његовим лошим пословањем и потребом за реорганизацијом како би се са таквом праксом прекинуло. Да пословање ЕПС треба учинити ефикаснијим је неспорна чињеница међутим то истовремено не значи да треба приватизовати његове профитабилне делове попут дистрибуције. Тако нешто дефинитивно није у интересу тог предузећа – сматра Павловић.

Експерт за енергетику Горан Радосављевић такође сматра да је за државу питање да ли ће делови ЕПС попут предузећа ЕПС Дистрибуција бити приватизовани.

– Само надлежни могу да одговоре на питање да ли ће до продаје ЕПС Дистрибуција доћи или не. У Европи није неуобичајено да оператор дистрибутивног система функционише тако да није у власништву електроенергетске компаније. Оно што је чињеница је да је у неким другим земљама попут Македоније издвајање електродистрибуције престављало корак који је претходио приватизацији. Тако да хипотетички гледано, тежња за приватизацијом електродистрибутивног дела постоји и у овом случају  а да ли је то и заиста тако питање је за надлежне – закључује наш саговорник.

Рекет на суду

Изјава Маринике Тепић изазвала је бурну реакцију и у ЕПС-у и у Министарству енергетике. Прво је генерални директор ЕПС-а Милорад Грчић послао саопштење у коме је уз неизбежно помињање Ђиласа и арсенала квалификација познатих из скупштинске расправе, тврдио и да је Тепићева “хтела је да рекетира ЕПС, да би ћутала о измишљеним, непостојећим аферама, изнуђивала је рекет, а кад је остала празних џепова, онда је побеснела и почела да хушка синдикате у ЕПС-у, не би ли се докопала златне коке коју би да черупа”.

Тепићева је у изјави за Данас навела да Грчић “нема одговор ни на једно моје питање зашто се распарчава ЕПС и уводи у приватизацију на основу лажи, зашто је од наше највредније компаније направио губиташа, зашто је новац из ЕПС-а расипао братијама Брнабић, Кисић, Кокези, Ултра копу и хулиганима. Ваљда може да одговори бар на соствене лажи: када сам и како рекетирала ЕПС? Ако не уме да одговори јавно, имаће прилику на суду”, навела је Тепић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер