Данас: ЕПС увози струју скоро па бесплатно - у Европи цена електричне енергије отишла у минус. Један мегават у велепродаји у Србији кошта свега 12 евроценти. Холандији плаћа домаћинствима да потроше њену струју

Данас у 10 сати један мегават електричне енергије на нашем тржишту у велепродаји коштао је, веровали или не, свега 12 евроценти.

У неким европским земљама цене струје су чак отишле у негативну зону. На пример, у Холандији прошлог викенда електродистрибуција је плаћала домаћинствима да потроше њену струју. Око 190.000 домаћинства која имају флексибилне уговоре о снабдевању струјом, са динамичним одређивањем цене, у недељу између два и три сата послеподне добијала су 33 евроцента на сваки потрошени киловатсат струје.

Укупно је Холанђанима са оваквим уговорима плаћано за трошење струје један сат у суботу, три сата у недељу и још два сата у понедељак.

После прошлогодишњих рекордних тржишних цена струје у Европи које су достизале и до невероватних 550 евра по мегаватсату, овако ниске па чак и негативне цене захтевају објашњење.

Ако погледамо дневне цене, односно цене из сата у сат које објављује портал Енергy Флуx, уочљиво је да пад цена почиње око девет сати пре подне и траје до око 17 сати.

Увече је куповина струје знатно скупља, па је код нас рецимо од 20 до 24 сата коштала од 80 до 100 евра по мегаватсату.

Објашњење за овакво кретање цена, како кажу стручњаци, лежи у одличним природним условима за производњу струје.

Жељко Марковић, стручњак за енергетику, указује да је време такво да хлађење није потребно, а такође смо завршили и са грејањем.

„Имали смо ниску потрошњу, а с друге стране јако су повољни услови за производњу струје. Имали смо доста киша, има пуно воде у акумулацијама. Ако гледамо шире, Балкан, па и Европу, има доста сунца и дува ветар. Иако је наша берза била отпорна, није било негативних цена, ипак је у одређеним сатима дошло и до тога“, напомиње Марковић.

Европске земље које имају велике капацитете обновљивих извора енергије када су повољни услови праве више струје него што могу да потроше, па чак и да извезу.

Рецимо Данска у нормалним условима око 85 одсто електричне енергије добија из обновљивих извора, пре свега ветра.

Међутим, када су добри услови ветрењаче могу да произведу много више енергије од потреба ове земље, па чак и околних земаља са којима има јаке конекције. Тада, произвођачи нуде струју и џабе, па чак и доплаћују да је неко купи.

То се дешава и у нордијским земљама у којима се топи снег и где хидротурбине раде на максимуму, а у Централној и Северној Европи су одлични услови и за производњу соларне енергије.

У појединим тренуцима произвођачи из Немачке, Данске и Холандије плаћали су и више од 200 евра по мегаватсату само да неко преузме њихову струју.

Ову ситуацију користи и Електропривреда Србије која увози знатне количине, скоро по бесплатне струје. На пример, око подне је увезено више од 900 мегавата електричне енергије што је петина потрошње у том тренутку и то по свега 19 евроценти по мегаватсату.

Марковић објашњава да је сада тренутак када не треба гледати негативно на увоз струје.

„Може да се деси да увозите струју и да вам још за то плаћају. Осим тога, отвара се простор за ремонт капацитета пошто можете да приуштите да неки блок или турбина не ради у овом тренутку“, закључује Марковић.

(Данас)