Данас: Документи о убиству Ђинђића у Хашком трибуналу?

Додатна документација о политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића највероватније би се налазила или у Хашком трибуналу, док је знатно мање извесно да би била у поседу неке од бивших југословенских република, или у некој од "старих чланица ЕУ". Овако је Данасу у безбедносним круговима протумачена изјава известиоца ЕУ за Србију Јелка Кацина дата новосадском Дневнику.

Кацин је изјавио да је обавештен да постоји додатна документација "ван Србије" која је везана за позадину атентата на Ђинђића, што може бити искоришћено ако нова истрага буде покренута. Сам Кацин био је јуче недоступан Данасу да појасни и прецизира ове наводе.

У прилог сазнању да се документација налази у Хагу, наводи се чињеница да је поступак који се у Србији води о политичкој позадини Ђинђићевог убиства повезан са ранијим политичким проблемом сарадње са Трибуналом, а тиме и индиректно са потенцијалним истрагама ратних злочина. Реч је, као што је познато, о суђењу које траје годину и по дана, за оружану побуну некадашње ЈСО из новембра 2001. У том процесу окривљени су, између осталих, и осуђени атентатори на Ђинђића Милорад Улемек и Звездан Јовановић, а догађаји који се процесуирају прате две линије - однос тадашњих служби безбедности према Трибуналу, и криминални миље некадашњег Земунског клана. Наставак суђења заказан је за 5. март, када сведочење треба да заврши некадашњи министар полиције Душан Михајловић. Такође, тада Улемек треба први пут да се појави у судници, након што је постао сведок у истрази убиства новинара Славка Ћурувије.

- Мало је вероватно да је Трибунал место где се налази документација о политичкој позадини Ђинђићевог убиства, јер се тамо налазе документи о много ранијем периоду - о догађајима везаним за БиХ и Хрватску од 1992. до 1995, о Косову 1998-1999, каже за Данас обавештени саговорник из безбедносних кругова.

Други извор указује да је, према доступним сазнањима, једино што се у Хагу одиграло везано за Ђинђићево убиство, саслушање лидера радикала Војислава Шешеља, који је обавио истражни судија Вучко Мирчић. Пошто је на Шешељев захтев саслушање снимано, доступно је у целини и на веб-страницама на којима Шешељева СРС објављује своја саопштења и документе.

Према том саговорнику, шта год да је Кацин намеравао да поручи, постоје људи укључени у процесуирање Ђинђићевог убиства, који тврде да је део документације запечаћен у Србији и недоступан јавности.

У случају да је реч о документацији у некој од бивших југословенских република, она би могла да се односи и на период после атентата, када су се у Хрватској крили одбегли припадници Земунског клана. Засад су, међутим, све ово спекулације.

- Несклон сам томе да верујем да Кацинова изјава има везе са изборном кампањом у Србији, и док не добијемо неке додатне детаље, тешко је дати паметно тумачење, каже за Данас новинар Времена и аутор књиге о атентату на Ђинђића Милош Васић.

Четворо посланика Европског парламента, међу којима и Кацин, затражили су од Европске комисије 21. јануара на дан отварања преговора Србије и ЕУ, да се расветљавање политичке позадине Ђинђићевог убиства испостави као услов приликом отварања поглавља 23 - правосуђе и основна права, у процесу придруживања Унији. Према опет Кациновим речима, министар правде Никола Селаковић преузео је на себе да се лично ангажује у коначном расветљавању политичке позадине Ђинђићевог убиства. Министар у оставци пак одмах потом изјавио је да на томе вредно ради Специјално тужилаштво.

Вучић: Надлежни ће испитати сваку сумњу

Вицепремијер у оставци Александар Вучић каже да ће надлежни органи обавити посао где год да постоји сумња да се крије злочин или се налазе неки нови мотиви. Он је новинарима у Београду рекао да не жели да коментарише изјаву Кацина о документацији у вези са атентатом на Зорана Ђинђића 2003.

Ј. Лукач

(Данас)