среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: До употребне дозволе за кулу за само пар сати
Хроника

Данас: До употребне дозволе за кулу за само пар сати

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 16. јул 2018.

У Србији је све могуће, па и да се стамбена зграда проглашава пројектом од националног значаја и да се инвеститору за неколико сати омогући да добије употребну дозволу.

Овако саговорници Данаса оцењују „спектакуларно“ усељење првих станара у кулу „Београда на води“, али и чињеницу да је поред бројне документације која је недостајала инвеститору да зграда добије употребну дозволу, нечијом ажурношћу све у року од неколико сати исправљено.

– Па то је фантастично. Због такве ажурности и брзине, инвеститоре би требало запослити у Влади Србије. Макар у канцеларији за брзе одговоре – кроз осмех оцењује Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је, наиме, одбило да изда употребну дозволу инвеститору „Београда на води“ за стамбени објекат који је јуче свечано отворен, јер за њега није достављен елаборат геодетских радова, затим елаборати радова за подземне инсталације нису на прописан начин оверени, није достављена сагласност Директората цивилног ваздухопловства, нити су достављени записници о инспекцијском надзору. Међутим, свега неколико сати након одбијања Министарства да изда дозволу, инвеститор је 11. јула доставио тражене документе и потом експресно добио дозволу. Објашњење Министарства је било да је инвеститор „заборавио“ да приложи све документе приликом првог захтева, па је то накнадно учинио. Укључујући чак и поновно оверавање појединих папира.

– То су озбиљни документи који су морали да се приложе и код првог достављања захтева. Немогуће је да су сви они „случајно“ заборављени, па накнадно достављени после неколико сати. То је врло озбиљна прича коју не могу другачије да објасним него „вишим интересима“ – каже Бушатлија. Он сматра да је начин на који се прати усељавање у стамбену зграду накарадно, јер је представљено као политички догађај.

– Не видим разлог да се држава укључује у лични, приватни чин. То није догађај од националног значаја, како власт жели да нам представи. Где је национални интерес у томе да група приватника заради паре, а да ми платимо инфраструктуру – истиче Бушатлија.

Архитекта Драгољуб Бакић каже за наш лист да га у Србији ништа више не чуди и да је све што се догађа у вези са пројектом „Београда на води“ – чист безобразлук.

– Нису издали дозволу, за пола сата стиже наредба: издајте дозволу. Ето како се то ради. То је спрдња са државом и са законима. Зато нам тако и иде. А видећете, тек ће бити циркуса са тим кућама – наводи Бакић. Он се пита ко ће уопште да се усели у те зграде.

– У Србији су уништене све институције, па тако употребне дозволе добијају објекти који то никако не би смели. Закључно са весељем приликом свечаног отварање зграде, заокружен је велики циркус који прати овај пројекат од почетка. Не вреди га више ни коментарисати – каже Бакић. Он додаје да за неколико дана треба видети ко су ти станари и у каквим условима живе на градилишту.

Померање рокова

После бројних померања рокова, први станари „Београда на води“ уселили су се јуче у прву зграду. Последње неиспуњено обећање дао је Горан Весић, као градски менаџер у новембру 2017. године, када је рекао да се прва усељења очекују до краја марта ове године. У међувремену је Синиша Мали, као градоначелник, средином марта померио рок за усељење обећавајући да ће први станари ући у зграде „Београда на води“ у наредна два месеца.

Богољуб Карић: „Београд на води“ највећи пројекат у Европи

Београд – „Београд на води“ представља један од највећих пројеката, не само у региону, већ и шире у Европи, рекао је Богољуб Карић, председник „Покрета снага Србије“. Он је истакао да је прва кула врло брзо изграђена и отворена за прве станаре. и да „данас нема тако великих пројеката“. Он је за Тањуг додао, преноси БК ТВ, да „Београд на води“ даје огромну туристичку, пословну, економску и привредну шансу за развој, не само Београда, него целе Србије.

– Неће постојати ниједан велики светски бизнисмен који неће доћи у Београд да обиђе и види шта смо ми у Србији направили. Захваљујући председнику Александру Вучићу, његовим напорима, визији и харизми, Србија се у потпуности мења, казао је Карић. Упоређујући данашњу Србију, која на челу има Александра Вучића, са Србијом од пре пет година, Карић је рекао да се примећују велике промене и истакао да се данас отвара много нових фабрика, доводе се изузетно познати светски брендови у нашу земљу. 

Луксуз „Београда на води“ раздваја повлашћене од народа

Завршетак првих кула пројекта „Београд на води“ и усељење станара помпезно је обећавано у више наврата, одлагано, а онда је пријем организован у највећој тајности да би председник државе Александар Вучић лично пресекао врпцу и свечано отворио луксузни комплекс станова у оквиру пројекта који је потпуно изменио панораму и структуру престонице.

На свечано усељење могли су да дођу само одабрани – политички врх, власници станова са специјалним позивницама и новинарске екипе које ће известити јавност о успеху и грандиозности ово пројекта. Или барем оном његовом делу који јесте завршен.

Како је објашњено и на пријему, завршене су две куле назване „БW ресиденцес“, каскадног изгледа, које већ одавно доминирају пејзажом Савског амфитеатра, јер је њихова градња прва и почела. Оне имају скоро 300 станова, повезане су међусобно великим терасама које су налик на парк, са издвојеним игралиштем за децу и погледом на реку. Садрже и заједничке просторије за рекреацију – теретану и затворени базен са погледом на панораму Београда. Све је луксузно опремљено налик на сличне комплексе за становање који у развијенијим земљама нису ништа неуобичајено.

Једино што квари овај „космополитски дух“, како је представљен пројекат, јесу радови који га окружују – недовршена инфраструктура, дизалице, кранови и прашина. Свако ко је прилазио овој згради, са ма које стране да долази, није могао да избегне пролазак кроз градилиште. Оно, додуше, јесте заклоњено великим паноима на којим је осликан будући изглед овог насеља, али немогуће је не приметити да се иза њих крије аутобуска станица која још увек није измештена, железничка пруга, још једна зграда пројекта која је у изградњи, шут и грађевинска опрема.

Све ово још више се примећује из саме куле која се сада усељава, посебно са виших спратова који су представљени као најатрактивнији управо због погледа. Станови са оне стране која гледа на град а не на реку, још дуго ће моћи да прате процес изградње, расељавања и рашчишћавања терена, а тек иза те прашине и буке могу да виде обрисе и целу панораму града. Та панорама додуше заиста јесте вредна дивљења, и управо је то онај поглед због кога су многи критиковали пројекат.

Архитекте, уметници, естете, али и већина грађана Београда, највише су замерали властима на изградњи овог и оваквог „Београда на води“ зато што ће нарушити панораму Београда – како са река, тако и поглед из града на реке. Ипак, та критика није сасвим на месту када се зађе у куле здања од „националног интереса“. Панорама и поглед су и те како сачувани, али сада више нису доступни свим Београђанима и посетиоцима престонице, већ само повлашћенима, станарима елитног насеља, који су могли да издвоје за некретнину од 2.000 до чак 7.000 евра колико је најскупље плаћени квадратни метар у овим зградама.

За тај новац, они су добили станове који већ имају део уградног намештаја, гаражна места, ексклузивна права на коришћење заједничких садржаја, феноменалан поглед на Београд и реке, улазни хол у згради налик на рецепцију, и врло вероватно одржавање свих заједничких садржаја и просторија. Добили су додуше и, осим могућности за становање на градилишту, неподношљиви звук и вибрације трамваја са Старог савског моста који се захваљујући воденој површини и рашчишћеном терену најгласније чују управо у савском амфитеатру. Вероватно је управо зато и најављено измештање трамваја са овог моста и његово претварање у пешачку зону.

Уз то, прашина градилишта још увек није очишћена са једне од кула, на којој касније током вечери нису била упаљена ни светла као на првој коју су председник и гости пријема обишли, па се стиче утисак да она још увек није сасвим усељива.

Ипак, председник Вучић је на самом пријему, док је образлагао како је усељење успешно организовано упркос свим критикама да пројекат неће бити завршен, нагласио и да ће зграде бити најлепше осветљене у Београду и да ће сијати током ноћи. Можда је то био његово одговор на претходне критике да би по светлима могло да се провери да ли су станари заиста и усељени. Вучић је истакао и да би био срећан да сви који су критиковали пројекат, али и остали грађани Србије, дођу да виде зграде које су завршене.

– Ја бих данас овде позвао све људе – има око 3.000 људи који су дошли да прошетају променадом у жељи да виде како ово изгледа, нагласио је он. И заиста на променади је било пуно заинтересованих за пројекат, међу њима највише пензионера, а како нам је један од њих објаснио, они су „позвани да подржимо Вучића“, а позвао их је један од секретара странке.

Ипак, чини се да ће они, као и остали грађани Србије, елитно здање „Београд на води“ моћи да гледају само са променаде, а да ће сав луксуз унутар пројекта бити строго чуван за оне одабране.

Вучић у обиласку са најближим сарадницима

Вучић је обишао луксузно здање у друштву најближих сарадника – премијерке Ане Брнабић, министра финансија Синише Малог, током чијег мандата на челу престонице је пројекат и кренуо да се гради, министра полиције Небојше Стефановића, партнера на пројекту Мухамеда Алабара, као и новог градоначелника Зорана Радојичића. На пријему су били присутни и други високи функционери који су блиско сарађивали на реализацији ове идеје – министарка грађевинарства Зорана Михајловић, заменик градоначелника Горан Весић, председник Скупштине Београда Никола Никодијевић, међутим они нису заједно са Вучићем ишли у обилазак.

Ко су власници станова?

На свечаном пријему представљени су само поједини власници станова. У оквиру промотивног филма о овом насељу приказан је Ђорђевић, стоматолог који ради у иностранству и желео је да купи дом у Београду где би боравио када дође у Србију на годишњи одмор. Ту је и породица Васиљевић, исељеници на Нови Зеланд који су чак и били на свечаном пријему, и више него расположени да поделе своје утиске са новинарима. „Хтели смо дом у Београду и веровали смо у овај пројекат, ту ћемо више времена проводити током пензије и можемо да окупимо сву децу јер смо и њима купили неколико станова. Једва чекамо усељење“, објаснили су Душан и Вера Васиљевић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер