четвртак, 21. октобар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Да ли се држава определила за стратегију да дозволи несметано ширење вируса и заражавање грађана - „шведски модел“ по цени српског живота
Хроника

Данас: Да ли се држава определила за стратегију да дозволи несметано ширење вируса и заражавање грађана - „шведски модел“ по цени српског живота

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. септембар 2021.

 Док су јуче до 15 часова још 7,602 особе добиле позитиван ковид резултат, број хоспитализованих стигао до скоро 4.000, а још 31 грађанин изгубио живот, хиљаде навијача могло је да се окупи на Маракани, у ресторане и клубове могао је да уђе свако без ограничења, за предстојеће концерте било је могуће купити карте без најава неких ограничења.

Све је могло осим да се одржи седница Кризног штаба коју епидемиолог Предраг Кон најављује током „наредних дана“.

За то време у Србији су исте противепидемијске мере као и када је било по неколико стотина заражених. Са таквим мерама, које ионако благе све већи број грађана не поштује, Србије је међу првима у Европи по стопи заражених.

Да ли то онда значи да се држава определила за стратегију да допусти да се вирус несметано шири и да се зарази што већи број грађана? Да ли живимо „шведски модел“, како је на почетку пандемије названа противепидемијска стратегија у Шведској?

Епидемиолог Радмило Петровић каже да тако „изгледа“ мада то нико није рекао.

– Личи на то јер се никакве мере не предузимају. Све је дозвољено, и прославе и спортске манифестације и концерти. Ми смо преко лета имали потпуно неконтролисано понашање, каже Петровић.

Упитан куда то води, он каже да ако не буде мера, онда ћемо имати спонтану епидемију, што значи да ће епидемија тећи својим природним током.

– То значи већи број инфицираних, већи број оболелих, већи број оних са тешким клиничким сликама, већи број преминулих до тренутка док се не достигне колективни имуни бедем након чега ће почети да се смањује. Али за то време имаћемо велики број умрлих али и особа са постковид синдромом, који суштински остају инвалиди, јер кад вирус поједе плућа, она се не могу обновити, као што нема ни повратка на старо након инфаркта или шлога изазваног тромбом током ковида, каже саговорник Данаса.

Сценарио који помиње, по речима другог саговорника Данаса, инфектолога Драгана Делића, је прескуп.

– Последњих месеци ми смо имали веома скромне противепидемијске мере и све што се дешава је очекивано. Питање је коју смо цену спремни да платимо због готово сталног кашњења са доношењем одговарајућих мера. Изгледа високу. Она се се мери бројем инфицираних, преминулих, особа које пролазе кроз постковид синдром и на крају чињеницом да је нековид болесницима приступ дијагностици и терапији веома отежан, каже Делић.

Одговарајући на питање да ли изостанак мера заправо произилази из одлуке државе да се допусти несметано заражавање, Делић истиче да је то „претпоставка коју је немогуће доказати“.

– Стиче се такав утисак али би било неозбиљно и неодговорно тако нешто тврдити, додаје Делић. Он подсећа да се већ неко време приликом увођења нових мера прво дуго размишља о томе да ли ће се нека мера уопште и доносити те да мере нису биле правовремене што је суштина епидемиологије.

Упитан због чега нам се већ годину и више дана понавља исти сценарио, он каже да је од почетка проблем у Кризном штабу који је формиран као тело у коме су се нашли и струка и политика.

– Пре последњих измена Закон о заштити становништва од заразних болести није предвиђао постојање тела какво је Кризни штаб, већ је дефинисао надлежности Републичке стручне комисије за заштиту становништва од заразних болести, Института за јавно здравље Батут, завода за јавно здравље, и на крају министра здравља. Овако формирано тело као што је Кризни штаб омогућило је да се праве компромиси који нису смели да се праве и које си медицини неприхватљиви. Чланови медицинског дела Кризног штаба морају битнији јаснији, одлучнији и морају се дистанцирати од ставова који нису стручно засновани, наводи Делић.

Предраг Кон јуче је био јасан утолико што је казао да ако ковид пропуснице не буду уведене остаје затварање. Он је поменуо и трећу могућност којој смо изгледа за сада најближи, а то је да се и даље ништа не предузима.

– Алтернатива ковид пропусницама је једино затварање… Или да не радимо ништа, али то да се отворено саопшти и биће нам како смо се вакцинисали, рекао је члан Владиног Кризног штаба.

Србија при врху по броју заражених

Подаци Светске здравствене организације као и Европског центра за контролу болести показују да је Србија међу земљама Европе са највећим бројем заражених у последњих 14 дана.

Са 538 заражених на 100.000 становника, испред Србије су једино Црна Гора (1.231), Грузија (856), Уједињено Краљевство (754), Косово (694) И Словенија (542). Директор канцеларије СЗО у Србији Маријан Ивануша казао је јуче да се са мере у Србији закаснеле.

„Када вам се епидемиолошка ситуација погорша, ви већ касните са мерама“, навео је Ивануша.

Ђурић: Епидемија пуштена да тече

Епидемиолог Предраг Ђурић казао је да изгледа као да се одустало од мера и да је допуштено да епидемија сама тече.

„То смо чули неколико пута и од званичника. Као, ето, вакцина је на располагању, можете да се вакцинишете, а ко није, на неки начин – сам је крив. То није добро и са тим се не треба сложити. Али, са једне стране постоје и замор здравствених власти и неспремност да се значајно више средстава, не само материјална, већ и кадровска, уложе у настојање да се људи вакцинишу. Људи на првом меру морају да поштују мере, пре свега ношење маски и одржавање дистанце. На тај начин да се покуша успоравање епидемије“, оценио је Ђурић за ТВ Н1.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер