Данас: Да ли је кредитни рејтинг Србије реалан?

Београд - Мада су његове изгледе две светске рејтинг агенције крајем прошле године нешто поправиле, инвестициони рејтинг Србије (ББ, ББ-) и даље је „испод инвестиционог реда“ (БББ) и уколико би се Србија на светском финансијском тржишту појавила са државним обвезницама морала би да плати врло високу камату од 7-8, па и више посто каже за Данас економиста Мила Коругић.

Према финансијском приливу, међутим, Србија би могла да има и виши кредитни рејтинг, каже заменик директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, али тај прилив се заснива „на некој врсти апстрактне гаранције кредитне способности којој Србији даје споразум са Међународним монетарним фондом“. Тако да је, каже Ковачевић, тренутни кредитни рејтинг Србије „у доброј корелацији са њеним стварним положајем“ и тешким структурним проблемима које, као и остале земље у транзицији има. Од држава суседа Србије кредитни рејтинг БББ има само Бугарска (агенција Стандард енд Пурс). Све остале су на нижем рејтинг нивоу од Бугарске.

Кад је о финансијском приливу у Србију реч, нето прилив директних страних инвестиција током првих пет месеци ове године износио је 475,7 милиона евра и мада је већи него што је био током истог периода прошле године (393,6 милиона евра) није јасно, каже Ковачевић, на основу чега званичници Владе Србије очекују финансијски прилив од 2 до 2,5 милијарде евра до краја 2011. „Кад се изузму пословне банке и држава, сектор предузећа је ове године више кредита по дугорочним обавезама вратио него што је користио па је нето одлив 327 милиона евра“, каже Ковачевић и додаје да је тај нето одлив био раван прошлогодишњем али су банке предузећима одобриле око 700 милиона евра за рефинансирање приспелих кредита.

Ковачевић не верује да кредитни рејтинг, који за овако малу земљу као што је Србија дају рејтинг агенције повратно утиче на њен финансијски положај, дакле да га додатно може погоршати мимо њених за рејтинг кључних стварних перформанси. Мила Коругић сумња да моћне агенције имају такву моћ и кад су у питању велике земље. Јер, и мишљење рејтинг агенције је само једно мишљење, без кога ниједна хартија од вредности не може изаћи на светско финансијско тржиште, али да ли ће тамо бити и купљена зависи пре свега од мотива инвеститора.

У том контексту би, сматрају Данасови саговорници, требало посматрати и незадовољство Европе улогом рејтинг агенција у актуелној европској дужничкој кризи, а нарочито с обзиром на чињеницу да се све три кључне рејтинг агенције налазе у Сједињеним Америчким Државама. Што је, каже Мила Коругић, на неки начин и нормално с обзиром да се амерички капитализам заснива на кредитирању фирми преко берзе, а европски превасходно на задуживању код банака. Европа је последњих тешких дужничких месеци, а на челу са немачком канцеларком Ангелом Меркел, више пута јавно елаборирала тезу о формирању једне моћне европске рејтинг агенције, која би стручно, праведно и фер оцењивала кредитну способност европских држава, градова и фирми. У томе су европске институције подржали и шефови многих великих европских фирми, рецимо Сименса, у уверењу да америчке агенције у свом послу пре свега воде рачуна о америчким интересима, а европске запостављају. И поред тога што рејтинг агенције у свом послу углавном користе егзактне податке, јавне, али и поверљиве, оне у своју крајњу оцену укључују и процене резултата које ће дати поједине мере влада, рецимо мере штедње, а што је једна сасвим субјективна операција. Европа, чија централна банка је такође успоставила оцену свога рејтинга код истих оних америчких агенција, чак се носи и мишљу да забрани рејтинговање држава иза којих стоји ЕУ гаранција.

Саговорници Данаса ипак подсећају да су три највеће рејтинг агенције у свету (Мудис, Стандард енд пурс и Фич) гадно омануле пред избијање актуелне светске економске кризе и мада су неки од Данасових саговорника очекивали да „нека од њих буде скраћена за главу, попут својевремено одиторске куће Андерсон, која је ликвидирана после скандала са америчком фирмом Енрон“, то се није десило. „Изгледа да су ови моћнији од одитора, није ликвидиран нико“, каже Мила Коругић. Занимљиво је да су на почетку њиховог рада рејтинг агенције финансирали улагачи, дакле купци хартија од вредности, данас их финансирају државе, градови и фирме које намеравају да се задуже, па је питање конфликта интереса у раду рејтинг агенција перманентно актуелно, а током актуелне економске кризе и заоштрено.

И најзад, своју рејтинг агенцију је формирала Кина, земља у великом успону и велики кредитор Америке. Дагонг Глобал Цредит Ратинг, како се зове, неки дан је прославила годину дана постојања. На почетку рада та је агенција дала кредитни рејтинг за 50 држава и региона, данас их је на списку њених клијената 67. Шеф те агенције Гуан Јианзонг очито има дуг језик, а сама агенција на чијем је челу велику храброст. Наиме, у току једногодишњег постојања та је агенције двема државама побољшала кредитни рејтинг, док је кредитни рејтинг пет држава снижен. Вест је да су међу ових пет, којима је рејтинг снижен, и Сједињене Америчке Државе. Кинези су амерички кредити рејтинг снизили за две оцене наниже на А+. Горе је прошла само Грчка чији је рејтинг снижен за две оцене наниже. Мада су за разлику од америчких кредитних агенција, које су САД само претиле снижавањем рејтинга, отишли и корак даље и осмелили се да тај рејтинг јавно и снизе, Кинези се нису усудили да престану да купују америчке државне обвезнице. А више од сваке оцене о моћи једне државе говоре њени повериоци. Кинези у свом портфељу држе америчке обвезнице у вредности од 1159,8 милијарди долара. Америка се на светском финансијском тржишту и сад задужује по камати од само 3 одсто.

(Данас)