четвртак, 02. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Без новца за мале фирме - 300.000 људи ће тражити социјалну помоћ
Хроника

Данас: Без новца за мале фирме - 300.000 људи ће тражити социјалну помоћ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 26. март 2020.

Неизвесност око државног пакета мера тера предузетнике да затварају радње. „Фирме раде на резервама, а ко издржи до јуна причаће“, кажу мали привредници, али нико не зна колико резерви ликвидности привреда поседује.

Амерички Џеј Пи Морган Чејс институт је у ранијем периоду проценио да америчка мала предузећа у просеку имају резерви готовине за 27 дана, а четвртина их има за мање од две недеље. У Србији је вероватно тај кеш на располагању фирмама далеко мањи.

Са најмање готовине располажу ресторани и малопродаје, а то је очигледно и у Србији где је велики број кафића и ресторана затворен и пре него што је држава забранила њихов рад, а слично важи и за скоро сву малопродају осим продаје прехрамбених производа и апотека.

Отуд привредници, а пре свега мала и микро предузећа и предузетници гледају у државу да ли ће донети неке мере помоћи или ће ставити кључ у браву.

Зоран Вујовић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, напомиње да предузећа која се налазе у проблемима, јер или немају промет или не могу да увезу сировине, уколико не дају отказ радницима, морају да исплате плате и порезе и доприносе уз њих.

„У угоститељству не могу да издрже ни месец-два. Они плате исплаћују из текућих прихода. Производња има проблем са снабдевањем сировинама, не може да увезе, тешко се извози. Избор је или да отпусте људе или да им дају минималац. Зато држава мора да се укључи и да понуди или мораторијум на плаћање пореза и доприноса од три месеца, па после да у наредних 12 месеци отплаћујемо то или да смањи стопе намета на плате. У супротном, послодавци ће бити принуђени да отпуштају раднике, јер немају одакле да их плаћају. Исто важи и за парафискалне намете. Рецимо, зашто сада плаћати чланарину Привредној комори или велики број лиценци и дозвола када фирме не раде“, сматра Вујовић.

Он додаје и да је сада забрањен рад кафићима и ресторанима, полицијски час је практично укинуо другу смену.

„Налазимо се у небраном грожђу. Ако не дамо отказ радницима, а не уплатимо порезе и доприносе у року од 30 дана идемо у банкрот“, упозорава он.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку додаје да држава треба да се одрекне пореза и доприноса током ванредног стања, јер ће у супротном добити 200-300 хиљада људи без икаквих прихода којима ће морати да исплаћује социјалну помоћ.

„Држава мора да изађе са неким мерама како би привреда бар знала шта да очекује. У другим земљама рекли су какве су интервентне мере уколико потраје три месеца, а шта ће се радити уколико буде дуже. То чекање и неизвесност ће натерати велики број људи да угасе фирме“, упозорава Рајић.

Он апелује на државу да микропредузећима са до 10 запослених стопира наплату пореза и доприноса ако докажу да су исплатили плате.

Он истиче да су фирме које су имале резерви обуставиле производњу и послале људе на колективни одмор, они који немају затварају фирме, али да је јако тешко рећи са колико новца располаже привреда.

„Власници малих предузећа немају велике резерве и многи од њих се одлучују да затворе одмах, а не за месец дана да не би потрошили све приватне резерве и оставили своје породице без средстава. Прве две недеље наруџбине су падале за 20-30 одсто, сада се већ смањују и за 50 одсто. Ова криза ће бити дубока, прети да ће бити гора него 2009. године“, напомиње Рајић.

Према статистици Народне банке Србије, на крају јануара српска привреда је имала 2,7 милијарди евра у трансакционим депозитима на рачунима банака.

Такође је располагала и са око 3,4 милијарде евра краткорочних депозита, што динарских што девизних. Међутим, ово нам не даје одговор са коликим готовинским резервама располажу мала и средња предузећа.

Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке истиче да се резерве предузећа драстично разликују у зависности од сектора, али да банке у овом тренутку разговарају са Министарством финансија о кредитима за ликвидност за које би гарантовала држава.

„То су такозвани кредити за премошћавање застоја у пословању током ова три месеца и овакви пакети су донети или се доносе у низу земаља. Ради се о кредитима на рок од две, три године, а држава би требало да гарантује до одређеног износа. У Аустрији гарантује до 80 одсто, а рецимо у Румунији до 100 одсто кредита који не буду отплаћени. Разговарамо о износу од више стотина милиона евра“, најавио је Царић.

Он је додао и да ће за ликвидност и грађана и правних лица доста значити и мораторијум на отплату кредита банкама, али да можда није требало да важи за све већ за оне који имају смањене приходе због кризе са епидемијом корона вируса.

„У сваком случају ликвидност банака је два пута већа од износа смањења прихода због мораторијума, а НБС још има мера за повећање ликвидности све до смањења обавезних резерви, мада су нам у НБС рекли да још нема потребе за тим. Такође, имамо велике девизне резерве, а смањен увоз тако да немамо велике одливе девиза, па располажемо и девизном ликвидношћу“, напомиње Царић.

Он је апеловао и на пензионере да што више користе картице и дигиталне начине плаћања, јер паковање пензија у кешу у коверте и разношење на адресе „представља велики хигијенски ризик за све у том ланцу“.

(Данас)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер