петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Амерички инвестициони фонд хоће да купи по 20 одсто Телекома и Комерцијалне банке
Хроника

Данас: Амерички инвестициони фонд хоће да купи по 20 одсто Телекома и Комерцијалне банке

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 08. децембар 2018.

 У мају ове године скоро непримећено је прошла посета бившег државног секретара САД Џона Керија и америчког инвеститора Тима Колинса Србији када су разговарали и са председником Републике Александром Вучићем и са председницом Владе Аном Брнабић.

Међутим, ова посета могла би имати значајне дугорочне последице за српску економију с обзиром да је према незваничним информацијама до којих је Данас дошао, инвестициони фонд Тима Колинса, Риплвуд адвајзориз, раније Риплвуд холдингс, преко Министарства трговине, туризма и телекомуникација дао понуде за државне уделе од по 20 одсто у Телекому Србије и Комерцијалној банци. Како сазнајемо, рок важења понуде је 120 дана и по свему судећи власти су склони да је прихвате. На овај начин би могла бити започета приватизација две можда највредније државне компаније за које се већ годинама планира продаја државних удела.

Држава је покушала већ два пута да прода свој удео у Телекому, али неуспешно, због незадовољавајуће висине понуда. Први пут је влада Мирка Цветковића 2011. године понудила 51 одсто акција и одбила тада највећу понуду Телекома Аустрија од 1,1 милијарду евра. Након четири године влада Александра Вучића је ставила на продају 58 одсто акција државе и мада никада није објављено колика је била најбоља понуда, Вучић је на једној конференцији изјавио да је износила шест годишњих ЕБИТДА (оперативни профит) што, када се примени на пословне резултате из 2014. године, значи да је понуда за државни пакет износила 1,3 милијарде евра. То такође значи да је целокупна компанија вреднована око 150 милиона евра мање него 2011. године.

Вредност понуде америчког фонда који управља са око 10 милијарди долара и у портфолију има акције, рецимо, Јапан телекома је непозната, али добар параметар би могао бити цена коју је сам Телеком платио 2011. године грчком ОТЕ за откуп сопствених 20 одсто акција. Тада је Телеком Србија платио целих 380 милиона евра Грцима и то у доста неповољнијем макроекономском и међународном окружењу него што је то данас случај. У власничкој структури националног телекомуникационог оператера доминира држава са 58,1 одсто, 20 одсто има сам Телеком, а остатак држе мали акционари, грађани и запослени који су добили бесплатне акције. Ово значи да би куповином 20 одсто државних акција инвеститори добили и право управљања сразмерним делом сопствених акција Телекома, које никоме није јасно зашто још нису поништене.

Друга „златна кока“ међу државним предузећима је Комерцијална банка у којој држава има 41,75 одсто акција, а међу значајнијим акционарима су и ЕБРД са 24,4 одсто, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ – део Светске банке) са 10,15 одсто, немачки инвестициони фонд Дег са 4,6 одсто и шведски фонд Сведфунд са 2,3 одсто. Берзанска цена једне акције Комерцијалне банке је јуче била 2.100 динара, чиме се цела банка вреднује на око 300 милиона евра, те 20 одсто на 60 милиона евра. Упућени кажу да цена акције на берзи озбиљно потцењује вредност банке. С друге стране, један од параметара би могла бити и пут опција коју имају ЕБРД и ИФЦ. Наиме у уговору о партнерству из 2006. године са државом, ови фондови су „избоксовали“ клаузулу по којој имају право да, уколико банка не буде приватизована, продају држави свој удео и то за око 252 милиона евра, како је пре две године изјавила премијерка Ана Брнабић.

Ако би ова вредност била неки параметар, 20 одсто акција банке би вредело близу 150 милиона евра, два и по пута више од берзанске вредности. Осим уговора са ЕБРД, држава је и у прошлом стендбај, али и садашњем ИПЦ аранжману са ММФ-ом изразила намеру да прода Комерцијалну банку и то до краја наредне године. Иначе, Риплвуд холдингс је обавио сличну трансакцију 2014. у Литванији где је од државе заједно са другим инвеститорима купио већински удео у Цитадел банци (75 одсто за 74 милиона евра), док је мањински партнер у банци са 25 одсто остао ЕБРД.

Јуче нисмо добили коментар ни од Комерцијалне банке ни од Телекома Србија.

Ко је Тим Колинс

Тим Колинс важи за угледног бизнисмена у САД, био је и члан управног одбора Сити банке, а међу осталим активностима је и чланство у Трилатералној комисији. Сити банка је 2007. године синдицирала кредит којим је Телеком Србија купио Телеком Српске.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер