Цвијетин Миливојевић: Због оружаних сукоба код манастира Бањска највише су изгубили Срби са севера КиМ. Од угрожене мањине, сада су у западним медијима представљени као „народ који међу собом има терористе“

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић изјавио је да су због оружаних сукоба који се у недељу догодили код манастира Бањска, у којима је убијено и рањено више особа међу којима и један припадник косовске полиције, највише изгубили Срби на северу Косова, који су од угрожене мањине сада у западним медијима представљени "као народ који међу собом има терористе".

Миливојевић је за агенцију Бета рекао да је, уз косовског премијера Аљбина Куртија кога председник Србије Александар Вучић означава као кривца за те догађаје, други кривац „ова држава која је намерним или ненамерним грешакама“ довела до такве ситуације.

Према његовим речима, не може да се каже да је Вучић искључиво одговоран за стање на северу Косова какво је сада, али да су у 11 година његове владавине направљени пропусти који воде ка „пузајућем признању“ косовске независности, тако што је пре свега прихваћена прва верзија Бриселског споразума у преговорима са Приштином 2013.

То је, како је Миливојевић оценио, био „бесмислен потез“, док у исто време у Савету безбедности Уједињених нација није довољно тражена помоћ од Русије и Кине.

Говорећи о прихватању Бриселског споразума, Миливојевић је навео да је мотив за то највероватније било очекивање Србије да ће за три месеца добити кандидатуру за чланство у Европској унији, што се догодило тек након годину и по дана, те да је за Србију вероватно било боље да се преговори наставе до неке повољније варијанте тог споразума.

Миливојевић је казао да је тиме, већ на почетку владавине Александра Вучића иако је он тада био потпредседник Владе, Србија доведена у „незгодну преговарачку позицију“, а да је једина обавеза власти у Приштини била формирање Заједнице српских општина (ЗСО), што се до данас није догодило, иако је у међувремену Србија у даљим преговорима у Бриселу „прихватала све и свашта“, између осталог да Косово добије међународни позивни број и да се Електропривреда Србије повуче из места где живе Срби.

Миливојевић је казао да је ЗСО, на чијем формирању Београд инсистира, „добар предлог“ само уколико би се формирала Заједница српских општина у оквиру највише аутономије Косова које би било у саставу Србије, а да би у сваком другом случају то представљало признање независности Косова.

„Александар Вучић је прихватио оно што су одбиле све претходне власти, Слободана Милошевића, Војислава Коштунице, Зорана Ђинђића и Бориса Тадића, распустио је српске институције на северу Косова“, рекао је Миливојевић.

Према његовим речима Срби на северу Косова су „натерани 2014. године да изађу на локалне изборе које је организовала Приштина“, док су до тада локални избори расписивани у Скупштини Србије, „натерани су да уђу у косовску полицију и правосуђе“, да би их пред крај прошле године Београд позвао да изађу из косовских институција у којима на северу Косова више нема Срба.

Он је навео и да према Резолуцији 1244 Уједињених нација Србија може да тражи присуство 1.000 униформисаних лица на Косову, у српским срединама и на граничним прелазима, а да је за 11 година власти Вучић то само једном поменуо, пре неколико месеци, и када му је такав захтев одбијен од стране КФОР-а, „није ишао даље иако је следећа адреса Савет безбедности УН“.

„Обавеза тих до 1.000 униформисаних лица је између осталог да обезбеђује српске средине, међу њима и манастире, што значи да таквог догађаја не би било да је тамо било униформисаних српских полицајаца и војника“, закључио је Миливојевић.

(Бета)