Цвијетин Миливојевић: Председник од речи

 Чули сте Његову екселенцију кад је, без залета, онако кремански, пророчки а непристрасно, како само он то уме, предвидео да ће и на ванредним парламентарним изборима "победити најбољи и, с провереним поверењем код грађана, наставити да остварују постављене циљеве које је Србија одавно заслужила". У то име, чак је своме наследнику на трону виделиста, Канцелару српском и све Србије, опростио и то што, ево равно девет месеци, никако да одвоји који минут од оног двадесетпеточасовног радног времена седам дана у недељи и коначно ишчита Екселенцијин кроки крокија "платформе" о Косову.

Казују то и четири насумична примера - а ни иза једног не стоји Лекић из "Државног удара" који је од "екселенцијизама" и књигу срочио - из Екселенцијиног пребогатог си-вија.

Пример први. Текст заклетве коју је 18 нових четничких војвода (међу њима и војвода Николић) изговорило када их је, 13. маја 1993, у Кнежини на Романији, "рукоположио" војвода Шешељ пре него што је и њега лично "рашчинио" војвода Ђујић: "Заклињем се као српски четнички војвода, заклињем се Богом и Светим Савом да ћу се свим својим снагама борити за слободу српског народа и обнову јединствене српске државе на Балкану која ће обухватати све српске земље, тако ми Бог помогао!"

Пример други. Део заклетве коју је, у храму Светог оца Николаја, потписао заменик председника Српске радикалне странке и народни посланик Николић, пре него што је, након отцепљења, покупио и понео "у мираз" и двадесетак радикалских посланичких мандата: "Заклињем се као народни посланик, заклињем се свемогућим Богом, заклињем се својом православном вером, заклињем се својим именом и чашћу, заклињем се славом својих предака и будућношћу својих потомака... Мојим посланичким мандатом у сваком тренутку ће располагати Централна отаџбинска управа СРС и њеној вољи ћу се безусловно покоравати. Како ја ову заклетву поштовао и испуњавао, тако и мени Бог помогао."

Пример трећи. Овако се други човек радикала заклео грађанима Србије, на митингу "Косово је Србија", поводом проглашења косовске независности: "Ја вам обећавам, тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије!"

Пример четврти. Екселенцијина председничка заклетва у Скупштини Србије, 31. 5. 2012: "Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности."

Заклетви се, додуше, није држао, али је Екселенција зато успео да се два пута брутално умеша у рад Уставног суда Србије захтевајући да УСС "застане са оценом уставности Бриселског споразума", што је овај Потемкинов суд, великодушно - и учинио. У преводу на српски, председник Републике је забранио Уставном суду да се изјасни о антиуставним споразумима којима се нарушава територијални интегритет и суверенитет Републике Србије. Па се све нешто питам: хоће ли, о истом трошку, бити и ванредних председничких и с чиме би наша принципијелна Екселенција, у том случају, пред Бога и народ?

(Данас)