Цвијетин Миливојевић: Мандат за под главу

 Ако је за утеху: Канцелар наш технички, све ако га буде и враћао, неће вратити мандат Екселенцији, а овај драгом народу на поновно разматрање, већ ће, утехе ради, све да остане у фамилијарном кругу, тј. сам први ђидија ће да одлучи коме ће да препусти мандат.

Приправан да се пронађем као експонат и на некој новој неовиделистичкој концептуалној изложби ("изложби најцрњих лажи о СНС" или међу "радикалним критичарима, често испод границе пристојности", што би рекао онај надриексперт, помоћни кустос изложбе) - уз сво разумевање за притиске којима је, пре свега из Вашингтона и Берлина, изложен Канцелар у техничком стању - све ми ово данас помало личи и на Канцелареву игру престола и нерава са потенцијалним коалиционим партнерима и латентно тестирање њихове лојалности, верности, оданости... Кад смо већ код инсталације "Време је за бебе" коју сам уредно посетио, ја се живо био забринуо шта сам то тако црно, а масно слагао у колумнама "Ја, па ја" плус "Пренапрегнути напредњаци", од пре годину, годину и по, те заслужио видно место, одмах до улаза лево, галерија Мирка Марјановића, Кнез Михаилова... Не, нађох ништа оригинално осим што сам ђидијину кембеловску пропагандну матрицу "ја, па ја" ("кажем ја Путину") успоредио са Бонапартиним хвалоспевним депешама са италијанских војишта у којима је у Париз буквално реферисао: "Ја сам напредовао са стране и непријатељу отпозади." Јесам, успут, и подсећао Канцелара и Екселенцију му на оно шта су обећавали за Косово пре него што су (а баш на основу тих обећања!) запосели српски трон; писао сам и да Пајтић не може да победи Канцелара, али ће напредњаци, у овом паковању, пући сами од себе. Додуше, јесам подсећао и на оно што је било белодано, да Канцелареве саветнике плаћа Србија, али и фондови Европске уније, а неке чак и Емирати; и да је међу њима и Алистер Кембел, негдашњи Блеров Гебелс, "стратег" пропагандног рата против Срба ("наш задатак је био да српске трупе напусте територију Косова").

Иначе - кога и то занима - Недићеви услови за формирање квислиншке владе били су да Србија добије потпуну аутономију, тј. да влада управља земљом по нашим законима, како војнички, тако економски и политички, а Немци да врше само надзорну власт; да влада створи оружану снагу, односно људство, а Немци да даду наоружање, ради чувања мира и јавног поретка у земљи, као и обезбеђење границе; да се строго одреди "колике дације у натури и новцу" треба да Србија даје Немачкој; да се обустави убијање Срба ван граница Србије; да се не спречава долазак Срба - избеглица у Србију; да се успоставе везе између српских заробљеника и њихових породица у земљи, да се одустане од спровођења наређења, изданог од стране врховне команде Немачке да се за једног убијеног Немца стреља 100 Срба, а за рањеног 50, већ да кривци буду извођени на суд...

А мени се још врзма по глави Ердоганова реченица: Европа нас држи пред вратима 53 година и зато ме баш брига шта Европа мисли о враћању смртне казне!

(Данас)