Цвијетин Миливојевић и Ђорђе Павићевић: Подударност нацистичких слогана и пропаганде са кампањом СНС

 Српска напредна странка прва је предала изборну листу "Александар Вучић - за нашу децу", а РИК је листу потврдио. Гости Новог дана, политички аналитичар Цвијетин Миливојевић и професор на Факултету политичких наука Ђорђе Павићевић, слажу се у оцени да слоган представља злоупотребу деце у политичке сврхе, а да се између њега и других елемената с почетка кампање може наћи подударност с кампањама и пропагандом Национал-социјалистичке радничке партије Немачке уочи Другог светског рата.

Цвијетин Миливојевић истакао је у Новом дану да са својим "скромним познавнајем" изборног законодавства тврди да назив листе "Александар Вучић - за нашу децу" представља злоупотребу деце у политичке сврхе и додаје да је "спектакуларно" да нико из опозиције то није приметио.

Он пита одакле некоме право да се представља као најбољи родитељ наше деце, и додаје да слоган сугерише да се галсањем против владајуће већине гласа против своје деце.

Миливојевић примећује да опозиција није уочила још једну ствар, а то је да слоган владајуће партије представља превод слогана с којим су немачки нацисти изашли на изборе 1934. и 1936. године.

"За нашу децу" - плакат за немачке изборе 1936. године

"Искрено верујем да Вучић не зна, није информисан, али верујем да део његовог изборног штаба зна који су били ударни слогани Адолфа Хитлера пре него што је постао то што је постао. Владајућа странка води страховиту кампању да је опозиција фашистичка, Бошка Обрадовића називају фашиста Обрадовић, а РИК се прави да није одавле, што би рекао Неле Карајлић", указао је Миливојевић.

Професор на Факултету политичких наука Ђорђе Павићевић каже да је злоупотреба деце у кампањи постала забрињавајућа.

Он указује и на неке друге детаље кампање - да су избори по други пут (први је био 2016. године) расписани на Вучићев рођендан, а овај пут је све праћено бакљадама и другим церемонијама.

Упитан да ли је неко сместио председнику Вучићу предизборни слоган, Павићевић каже да је могуће да се поново десе случајеви са перачима прозора, да неко види успешне пароле, а да не зна из ког миљеа потичу.

"Могли би пуно паралела да нађемо са тим временима и тим паролама. Када су Гебелса питали шта прво треба да се истакне у медијима, он је говорио да је то снага покрета. Отуд гужва за потписе, маса људи која хрли да нешто ради. Не кажем да је режим фашистички, него те матрице постоје", објашњава Павићевић.

У контексту кампање и избора он види и појаву такозваних народних патрола које пресрећу мигранте у Београду. Подсећа да су се сличне појаве дешавале и у неким другим државама, али је следила брза реакција, па су тако сличне патроле склоњене са словеначке границе.

Павићевић каже да су народне патроле део изборне коалције јер, како каже, СНС покрива широк изборни спектар, међу којем је и "тај ударнички део".

"Зато нису на удару ових дана", напомиње Павићевић.

Говорећи о снази покрета, Милићевић подсећа на филм Тријумф воље сниман за време шестог конгреса Национал-социјалистичке партије Немачке у којем је управо приказана динамика покрета, а у којем је поред 770 хиљада статиста на улице изведено и 350 хиљада грађана Нинберга.

Српска напредна странка прва је предала изборну листу "Александар Вучић - за нашу децу", а РИК је листу потврдио. Гости Новог дана, политички аналитичар Цвијетин Миливојевић и професор на Факултету политичких наука Ђорђе Павићевић, слажу се у оцени да слоган представља злоупотребу деце у политичке сврхе, а да се између њега и других елемената с почетка кампање може наћи подударност с кампањама и пропагандом Национал-социјалистичке радничке партије Немачке уочи Другог светског рата.

Цвијетин Миливојевић истакао је у Новом дану да са својим "скромним познавнајем" изборног законодавства тврди да назив листе "Александар Вучић - за нашу децу" представља злоупотребу деце у политичке сврхе и додаје да је "спектакуларно" да нико из опозиције то није приметио.

Он пита одакле некоме право да се представља као најбољи родитељ наше деце, и додаје да слоган сугерише да се галсањем против владајуће већине гласа против своје деце.

Миливојевић примећује да опозиција није уочила још једну ствар, а то је да слоган владајуће партије представља превод слогана с којим су немачки нацисти изашли на изборе 1934. и 1936. године.

"Искрено верујем да Вучић не зна, није информисан, али верујем да део његовог изборног штаба зна који су били ударни слогани Адолфа Хитлера пре него што је постао то што је постао. Владајућа странка води страховиту кампању да је опозиција фашистичка, Бошка Обрадовића називају фашиста Обрадовић, а РИК се прави да није одавле, што би рекао Неле Карајлић", указао је Миливојевић.

Професор на Факултету политичких наука Ђорђе Павићевић каже да је злоупотреба деце у кампањи постала забрињавајућа.

Он указује и на неке друге детаље кампање - да су избори по други пут (први је био 2016. године) расписани на Вучићев рођендан, а овај пут је све праћено бакљадама и другим церемонијама.

Упитан да ли је неко сместио председнику Вучићу предизборни слоган, Павићевић каже да је могуће да се поново десе случајеви са перачима прозора, да неко види успешне пароле, а да не зна из ког миљеа потичу.

"Могли би пуно паралела да нађемо са тим временима и тим паролама. Када су Гебелса питали шта прво треба да се истакне у медијима, он је говорио да је то снага покрета. Отуд гужва за потписе, маса људи која хрли да нешто ради. Не кажем да је режим фашистички, него те матрице постоје", објашњава Павићевић.

У контексту кампање и избора он види и појаву такозваних народних патрола које пресрећу мигранте у Београду. Подсећа да су се сличне појаве дешавале и у неким другим државама, али је следила брза реакција, па су тако сличне патроле склоњене са словеначке границе.

Павићевић каже да су народне патроле део изборне коалције јер, како каже, СНС покрива широк изборни спектар, међу којем је и "тај ударнички део".

"Зато нису на удару ових дана", напомиње Павићевић.

Говорећи о снази покрета, Милићевић подсећа на филм Тријумф воље сниман за време шестог конгреса Национал-социјалистичке партије Немачке у којем је управо приказана динамика покрета, а у којем је поред 770 хиљада статиста на улице изведено и 350 хиљада грађана Нинберга.

(Н1)